PRENOSIMO: Kako se jedna beogradska porodica provela u Mitrovici

0
3695

Vikend, jutro, pijemo kaficu na terasi i razmišljamo gde bi mogli danas da skoknemo da se okupamo gde nema toliko gužve, da provedemo malo vremena u prirodi i da odemo gde nismo već bili… a da je blizu – Idemo Brioni i Sirmium … reče supruga…za 30 minuta smo bili spakovani i u kolima.

Da se razumemo, Brioni su naziv za plažu u Sremskoj Mitrovici, za koju smo čuli od prijatelja da je vrlo lepa i da je vredi posetiti.

Do Sremske Mitrovice vodi autoput tako da smo posle oko 45 minuta vožnje već bili u centru grada i raspitivali se za put do plaže. Uzgred, od Novog Sada je potrebno oko sat vremena. Sama plaža Brioni se nalazi na reci Savi i vrlo lako se pronalazi. Kada se uđe u centar Sremske Mitrovice potrebno je na kružnom toku kod rimskih iskopina skrenuti levo, nakon 300 metara ste na prakingu i posle malo hoda ste već na plaži.

Plaža Brioni je prilično lepo uređena, sa sportskim terenima za košarku, odbojku na pesku, igralištem za decu, dosta kafića. Plaža je šljunkovita i uređena a od mobilijara imate ležaljke, baldahine, stolice, lazy bag-ove a hlad je prirodni. Ono što je sjajno postoji obeležni prostor za kupanje, nema velike gužve a cene su vrlo povoljne. Na primer, porcija sladoleda je 100 dinara, a klinci su pored VELIKE kugle dobili i čokoladne mrvice i granulice sa prelivom od karamela…mljac. Plaža je dugačka nekih 500 metara a voda je rečna, topla i prilično čista.

Posle kupanja, kafice, sokića i sladoleda oko 13 časova smo odlučili da je dosta kupanja i da treba da promenimo mesto i odemo na ručak: Mitrovica je prepuna lepih i dobrih restorana, ali dobrih mesta ima i na drugoj, mačvanskoj obali, od samog grada, pa sve do već poznatog rezervata Zasavica ima čitav niz interesantnih restorana sa dobrom, domaćom kuhinjom.

Mi smo odlučili da  ručamo u jednom od tih restorana.

U njemu srdačni, nasmejani i duhoviti ljudi sa slike su nam preporučili gulaš od manglice, a pošto je to klincima zvučalo suviše egzotično oni su se odlučili za porciju ćevapa. Poručili smo sokiće, vodu, domaću rakiju za tatu i uživajući u ambijentu ćaskali o utiscima. Posle par minuta je klopa poslužena u zemljanim posudama, jednostavno, bez mnogo detalja i komplikacija. Salata od kupusa sa kriškom paradajiza i parčetom ljute paprike na vrhu, gulaš, i korpa hleba dok su klinci dobili istu salatu, bez ljute paprike, 6 ćevapa sa kriškama paprike i kockicama crnog luka.

Ovakva klopa se retko pronalazi u gradu, a u prilog govori i to da su klinci, pored porcija vrlo ukusih ćevapa, posle:“ Hajde probaj molim te…kao znaš da ne voliš kad nisi ni probao…“ smazali pola našeg gulaša, umačući hleb u preostali saft uz reči :“ …uuuuu, trebali smo ovo da poručimo…mama mogu još malo da ti uzmem…

Dakle, klopa je SJAJNA, a glavni majstor za gulaš nam je, na naše insistiranje na „ONIM“ kulinarskim detaljima, otkrio tajnu pravljenja ovako ukusnog gulaša kako bi probali i mi kući da ga spremimo:

Ma mora da ste stavili malo čokolade za kuvanje na kraju i čašu konjaka ili dobrog vina…!“ na šta smo dobili odogovor :“Ma kaaakvi, čokoladu smo pojeli a vino i konjak popili zato je tako dobar gulaš!„…ha ha ha ha ha ha ha!!!!!

Posle klope je nastupila „Uffffff“ faza kad se kajete što ste pojeli toliko i diskutujete koliko je u stvari manguličino meso zdravije, a posle „Uffffff“ faze i poslednjih gutljaja pića je došlo na red plaćanje.

2.800 dinara (ekvivalentno oko 23 evra) za 2 porcije ćevapa sa prilozima, dva gulaša, četiri salate, hleb, dva soka, vodu, rakiju i pivo!!!!!

U poređenji sa cenama iz većih gradova u Srbiji cene jela ovde su VRLO PRISTUPAČNE!

Posle  sjajnog ambijenta i dobrog smeha sa ljudima odlazimo da prošetamo Sirmiumom tj. Sremskom Mitrovicom te se ispostavlja da se radi o vrlo lepom i ljupkom gradu.

Centrom grada dominira glavno šetalište okruženo zdanjima iz doba Austro-ugarske, a na kraju, ili početku, je vrlo lep i čist park sa fontanom. Ovo šetalište vrvi od kafića, klubova, restorana, picerija, poslastičarnica… Posle šetnje i fotografisanja mesta, seli smo da predahnemo u kafeu koji se nalazi u prirodnom hladu parka i da se malo raspitamo o samom gradu.

Saznali smo koliko su stanovnici ovog lepog grada ponosni na rimske iskopine, svoju prošlost i lepotu svoga grada koji, očigledno, ljubomorno čuvaju. Pošto je Sirmium bio jedan od značajnijih Rimskih gradova ovoga kraja i dan danas postoje iskopine koje se nalaze u sred grada i ako vas put nanese morate ih posetiti jer govore o istoriji i to je pravo bogatstvo naše zemlje koje treba čuvati.

Pošto smo već tu, a pomenute iskopine su na par stotina metara od centra naravno da ih obilazimo.

Lokalitet koji je na slici je u Rimsko doba bilo žitna pijaca gde možete nazreti kako je to izgledalo i videti ostatke nekakvog odvoda za koji smo mi predpostavili da je služio kao kanalizacija… šta god vrlo je interesantno i sama činjenica da je materijal ugrađen u ove ostatke star više hiljada godina izaziva divljenje!

Dok smo šetali po iskopinama Žitne pijace, nismo ni trepnuli a već je bilo 18 časova što je značilo da je vreme da se polako odgegamo ulicama Sremske Mitrovice do automobila i krenemo ka kući.

Oko 19 časova smo već bili u Beogradu i na istom mestu gde smo istog dana odlučili da odemo na kupanje, uz istu kaficu sabirali utiske o onome što smo videli te smo odlučili da vam poručimo ovo: Sremska Mitrovica je pravi izbor za jednodnevni izlet i ako se namerite ili vas put nanese obavezno svratite … 

 

Izvor: http://www.odmorsadecom.com

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here