PRIČE IZ SREMA: Poludrago kamenje sa Fruške gore

Fruška gora krije dragocene minerale, poludrago kamenje koje obrađeno i pretočeno u nakit deluje gotovo nestvarno.

Međutim, ovo nacionalno blago gotovo niko ne koristi, osim malobrojnih zaljubljenika u prirodu, među kojima je i Vrdničanka Slobodanka Đuričić, koja od opala, oniksa, kvarca, kalcedona, crvenog i zelenog almadina, citrina, ametista, koje pronalazi na ovoj planini, izrađuje ogrlice, narukvice, prstenje i brusi ukrasne figurice. Sve radi ručno, uz pomoć jedne brusilice i brusnog kamena. Iz njenih ruku, posle obrade, izlaze predivni komadi kamena, koje ona posle ugrađuje u ogrlice, koje bi zadivile i svetski džet-set.

– Velika nalazišta poludragog kamenja su na Kraljevoj stolici, Zmajevcu, Kozjem brdu, ali ga ima i na proplancima, u fruškogorskim potocima, u kojima se pronalaze sitniji komadi kamenja, koje je voda već upola obradila – priča nam Slobodanka.

– Najbogatije nalazište je Kozje brdo, ali se do njega teško stiže. Tu su velike gromade opala, oniksa i kalcedona. Nekada davno je u Irigu postojao pogon za proizvodnju predmeta od poludragog kamenja, ali je s vremenom on prestao s radom. Danas tek nas nekoliko sakuplja poludragi kamen i obrađuje ga ručno, jer je to veoma težak posao i ne isplati se. Kažu da je kamen hladan, međutim, ja mislim da ovi fruškogorski minerali imaju dušu.

Slobodanka je prvo na padinama Fruške gore sakupljala lekovite trave i pripremala od njih napitke, a onda je upoznala zaljubljenike u fruškogorske minerale i počela i sama da im posvećuje vreme. Postala je i član Društva ljubitelja minerala, stena i fosila “Geo-pan” u Novom Sadu i počela da uči o karakteristikama poludragog kamenja, načinu njihove obrade, nalazištima…

– Koristim kosački brus, a za finu obradu upotrebljavam prašak za poliranje. Nemam bušilicu, pa niz za ogrlicu pravim sa srebrno-čeličnom žicom i specijalnim lepkom – objašnjava Slobodanka.

Radi u “svojoj radionici”, kako voli da nazove garažu, gde uglavnom radi grubu obradu kamena.

– Prvi oniks na Iriškom vencu otkriven je još pre dve i po decenije i od tada samo se priča kako ovo blago treba koristiti, a niko ništa ne preduzima. Eksploatacija je jednostavna, jedino obrada traži kvalitetne mašine. Nameravam da se uskoro povežem sa nekim zlatarima – planira naša sagovornica.

Fruškogorski minerali blatnjavi i nepravilnog oblika, kad prođu kroz ruke ove vredne i kreativne žene, blesnu posebnim sjajem, malo ko bi rekao da su pronađeni u mulju, ili da ih je isprao i na površinu izbacio planinski potok.

Do otkrića poludragog kamena na području Fruške gore došlo je sasvim slučajno još 1978. godine, kada su ekipe stručnjaka Geološkog instituta u Beogradu otkrile izvanredno lep, ljubičasto-plavi kalcedon. On je usmerio njihova interesovanja u tom pravcu, a zatim su ljubitelji minerala krenuli u potragu i za ostalim poludragim kamenjem.