PRIČE IZ SREMA: Jedini stanovnik izumrlog grada

Mitrovčanin Dragoslav Burlica, danas je jedini vlasnik izumrlog grada Rača, koji se nalazio na ušću Drine u Savu, svega 5 kilometara od današnje Sremske Rače. Na 40 ari zemlje poseduje vikendicu, u kojoj boravi svakog vikenda, posle naporne nedelje. On je jedini pravi vlasnik ovog bivšeg grada, u kojem danas nema ni kuća ni stanovnika.

Rače nema 82 godine, jer je reka Sava naterala tadašnje stanovnike da se isele iz nje, a sećanje na ovaj grad danas podsećaju samo ostaci stare zgrade železničke stanice i kasarna iz doba Marije Terezije. Korov, šiblje, šume… ponegde ostaci srušenih kuća, sve deluje da tu nema života, međutim, Dragoslav kaže da neće da napušta dedovinu.

– Pa jesam jedini stanovnik ovog bivšeg grada. Sećanje na njega čine ostaci i ruševine pojedinih zgrada. Pruga do ovog ukletog grada još postoji, postojalo je i groblje, koje je zaraslo u korov, a nadgrobne spomenike vandali su razvukli – priča pedeseosmogodišnji Dragoslav.

Na 35 kilometara od Sremske Mitrovice , do nekadašnje Rače dolazi se dobrim asfaltnim putem, ali malo ko u Sremu zna da je nekad u ovog naselju-gradu živeo čak 931 stanovnik i da je posle 656 godina postojanja odjednom potonuo u zemlju i nestao. Svi potomci bivših Račana žive danas u selu Sremska Rača.

– Nekada je u ovom mestu, koje je iseljeno davne 1931. godine, jer se zemlja otvorila i za čas progutala žandarmerijsku kasarnu, katoličku crkvu, kafanu, trgovinu i šest kuća, bujao život. Za njega su se borili kraljevi, carevi i sultani, a danas vidite u njoj nema života – kroz setu veli naš “Račanin“.

Te 1931. godine, kad je Raču „vulkan progutao“, kako su govorili ljudi iz okolnih krajeva, a u stvari reka Sava potkopavala je brdo i urušila kuće i ostale objekte, kralj Aleksandar Karađorđević, je dao novac da se pet kilometara dalje podigne 60 kuća i formira novo mesto Sremska Rača. I svi su otišli, iz Rače, koja je od 1275. godine bila ugarski grad, vlasništvo mađarskog plemića Ajnarda, u kome je 1464. godine dva dana boravio mađarski kralj Matija Korvin, boreći se protiv Turaka. Kad su Turci ušli „Kraljevsku varoš Rača“ turski putopisac Evlija Čelebija je opisao „da je to bio divan grad na obali Save, položen na visokom ravnom terenu, obraslom u zelenilu…“

Raču 1699. godine preuzima Austro-ugarska monarhija, menja ime u Grad Marije Terezije, i gradi se do nje pruga, a u posetu Rači je dolazio i sam car Franjo Josif. Preduzimljivi ljudi su podigli pivaru i ledaru, od kasarne je napravljen zatvor, u kome je robijalo 180 robijaša i bilo 20 žandarma. Proradila je i ciglana, a da bi se lakše trgovalo preko Save, između sremske i bosanske strane, sagrađena je žičara za prevoz robe, a redovno se saobraćala i skela.

Danas Rača na tom mestu ne postoji, otišla je u zaborav. Ostala je samo vikendica Dragoslava Burlice i pokojnog njegovog brata od tetke iz Rume u čiju vikendicu više niko ne dolazi, a Dragoslav zato svake nedelje redovan je gost, svom zavičaju. Poznanici njegovi u šali kažu da je on vlasnik celog bivšeg grada. U šumu pored Save, gde je nekad bujao život, više niko ne dolazi, sve je zaraslo u trnje i korov, tek ponekad prođu lovci i za prvi maj svake godine Burlica i njegov sin organizuju slavlje za dvadesetak gostiju.

– Teren je predivan, čuje se samo cvrkut ptica, Sava je tu na dohvat ruke, još uvek stoji podzid sa koga je išla žičara za Bosnu, pruga je tu, a u Savi su, negde sedamdesetih, pronađene flaše piva iz austrougarske pivare i neće te verovati moglo se piti, jer je bilo ispravno. Moje Rače nema na kartama, nema je među spomenicima kulture, u popisima naseljenih mesta. U njoj carujemo samo ja i jato gugutki – uz osmeh veli Burlica.

Priča kaže da se jednog dana zemlja otvorila kao vulkan i progutala deo Rače. A zapravo desilo se da je Sava, razigrana vodom iz plahovite Drine, svih tih šest i po vekova koliko je postojalo ovo naselje, potkopavala brdo na kome se grad nalazio.

– Tu gde su nestale kuće, to narod zove vulkan. Ništa tu nema karakteristično, jedino kad je visok vodostaj Sava se izlije i voda se zadržava u tom vulkanskom krateru. Ali, sada se to mesto i ne vidi, jer je obraslo u korovu– objašnjava Dragoslav.