Sava Grujičić iz Sremske Mitrovice ima 16 bicikala i vozi ih sve, u zavisnosti od godišnjeg doba i povoda kojim ide u grad. Profesor u penziji sam popravlja i održava svoje dvotočkaše i pozajmljuje ih komšijama i prijateljima.
Jednim ide u grad, drugim u rodne Martince, a trećim u nabavku. Neke dvotočkaše kako kaže, “tera“ samo nedeljom i na crveno slovo.
„Nemam najdraži. Meni su svi dragi. Ja ih ne bi držao. Ako bi vi hteli da ih sad kupite, nema tih para. Meni to ne znači par hiljada. Svaki je naduvan, svaki dobro drži, po par meseci da ne kažem godinu dana drže gume. Sve su dobre. Ja to krpim, održavam taj servis”, kaže Sava Grujičić iz Sremske Mitrovice.
Bezbednost i ispravnost u saboraćaju, Savi su najvažniji. Svetleći prsluk, za bicklistu u osmoj deceniji, obavezan je deo opreme.
„Bez prednje i zadnje kočnice ne prihvatam bicikl ni jedan. Neću bicikli da imam koji nema nogaru. Pošao sam od psihologije, da nijednom domaćinu nije lepo da mu naslonim bicikl na fasadu. Pogotovo danas te izolacije, to je veoma krto. Sa malo jačim udarom kormana ja ću narušiti fasadu”, dodaje Sava.
U kolekciji ima i elektične bicikle koje retko vozi. Pedale okreće svakog dana, i po kiši, i po snegu:
„Ja bicikom svaki dan idem dva do tri puta u grad. Sad analizirajte 365 dana samo do grada. A da ne pričam u susedna mesta gde je neki sportski susret. Neka manifestacija koja mene interesuje. Uskoro neću vaditi ni kabanicu iz ove torbe, tako da ne može nevreme da me iznenadi„, ističe.
Ne slučajno, bicikl je dobio i od kolega kada je otišao u penziju. Sava kaže, i da ima dvotočkaše koji su stariji od pola veka. U vožnji do grada društvo mu pravi najverniji prijatelj – pas Don.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(N. Tomašević)