Treći talas pandemije kovida-19 odnosi toliko života i u Srbiji i u Evropi, a i dalje i kod nas i u svetu ima toliko antikovidaša da su opasni gotovo koliko i korona. Zbog čega toliko ljudi i dalje negira virus kada, nažalost, nema čoveka kome se neko blizak nije razboleo od ove pošasti?
Ko su ti ljudi i šta im može promeniti stavove?
Kao što svi znamo barem jednog teškog bolesnog ili umrlog od kovida-19, isto tako poznajemo i ljude koji ne priznaju kovid-19, nazivaju ga „običnim gripom“, „bakterijskom upalom pluća“, šire sulude teorije o tome da je reč o uticaju 5G mreže ili aerosola u vazduhu, zaveri moćnih i bogatih i kako već ne…
Destruktivnim ponašanjem, odbijanjem nošenja maske, držanja fizičke distance i poštovanja protivepidemiološkim mera ovi ljudi direktno ugrožavaju i svoj i tuđ život.
Dakle, ovde se ne radi o, tobože, Ustavom zagarantovanom pravu i slobodi “da sa svojim životom radimo šta hoćemo” pošto na taj način dovodimo u životnu opasnost sve u našem okruženju.
Naime, naučne studije pokazale su da nošenjem maske štitimo više druge nego sebe, a drugi zaštitom na licu čuvaju nas.
Zbog svega ovoga se i dalje, nakon devetomesečne iscrpljujuće borbe s koronom, čudimo kako je moguće da i dalje postoje ljudi koji nemaju nimalo empatije ni prema svojima ni prema drugima, koji će pre rizikovali svoj i život svojih bližnjih nego nositi masku, držati distancu i koji će čak i kada se teško razbole, tvrditi da to nije kovid-19?!
“Blic” je pokušao da sa sociolozima i psihoteraputima istraži zbog čega ima toliko antikovidaša i kod nas i u svetu i da li se i kako njihovi stavovi mogu promeniti.
Predrasude poklapaju i um i znanje
Sociolog Ratko Božović ističe za “Blic“ da pandemija kovida-19 predstavlja, između ostalog, i udar na naš mentalitet, zbog čega se u Srbiji izrodilo mnogo antikovidaša.
– Da bismo videli stvari onakve kakve jesu, moramo da im priđemo umno, saznanjem, a ne predrasudama. Nažalost, kod mnogih i dalje predrasude poklapaju i um i znanje i neznanje pa misle i veruju da znaju sve o kovidu-19 iako u stvari ne znaju – objašnjava Božović.
Kako kaže, predrasude su laser između stvarnosti i mišljenja.
– Ako predrasude prekinu vezu između stvarnosti i mišljenja, odnosno znanja i saznanja, onda na delu imamo neznanje. Nemamo istinsko znanje, sud. To je slučaj i kod antikovidaša – podvlači Božović.
Primitivno je odbacivati stručno mišljenje
Naš sagovornik se čudi s kojom lakoćom pojedini ljudi odbacuju stručno mišljenje o kovidu-19.
– To je veoma primitivno, naročito ako dolazi iz političke sfere, koja prva treba da odbrani struku tokom pandemije – apostrofira Božović.
Nažalost, razmaženi smo kao narod, smatra sociolog.
– Skloni smo samo razonodi, zabavi, opuštenosti, koja klizi u ispuštenost. To se nama dogodilo tokom ove pandemije. Ispustili smo priliku da jasno sagledamo sve posledice ove pošasti – upozorava Božović.
Kako kaže, u igri je sada sistem vrednosti.
– Postavlja se pitanje da li ćemo se zaštiti od ove pošasti ili ćemo se prepustiti smrtnoj opasnosti. Nažalost, kod nas je i dalje u velikoj meri prisutno ekstremno ponašanje. A svako ekstremno ponašanje je patologija. Izgubili smo meru u ponašanju, stavovima, mišljenju – naglašava Božović.
Nema nikakve empatije ni prema medicinarima
Neverovatno da i dalje postoji toliko antikovidaša iako praktično nema stanovnika u Srbiji koji ne poznaje barem neku žrtvu kovida-19.
– Pre nekoliko nedelja sreo sam komšinicu slikarku koja je tvrdila da ne postoji korona, da je to izmišljena bolest. Nažalost, nedavno je i ona umrla od te bolesti. Kao da smo leđa okrenuli jedni drugima. Na delu je egocentrizam. Spojili smo naše predrasude i rđave navike. Nemamo nikakve empatije, čak ni prema zdravstvenim radnicima – ocenjuje Božović.
Te rđave navike nastale su iz komocije u kojoj živimo kao potrošačko društvo, smatra naš sagovornik.
– Stručna kompetencija u borbi protiv kovida-19 mora da nam bude apsolutni imperativ. Da li je važnija zabava u kafanama, na splavovima ili da držanjem distance dostojanstveno ispratimo kraj ove pošasti. Poslušajmo stručnjake, imajmo meru prihvatanja – poentira Božović.
Umesto nauke koriste pseudonauku
Lekar specijalista psihijatrije i psihoterapeut Aleksandra Bubera naglašava za „Blic“ da ne postoji jedinstven profil antikovidaša, ali da postoje neke zajedničke karakteristike u stilu ponašanja i onoga što iznose, bilo usmeno, bilo preko društvenih mreža.
– Ima ih različitih karakteristika po polu, obrazovanju, uzrastu, religijskoj i političkoj opredeljenosti. Ono što se pokazuje kao zajednička karakteristila jeste uporno zanemarivanje činjenica do kojih se dolazi naučnim putem preko studija koje su izvedene po strogim naučnim principima i praksi – ističe Bubera.
Umesto toga, kako kaže, koristi se pseudonauka ili studije koje nisu kvalitetno urađene niti dovoljno proverene.
– Kada zanemarite takve činjenice i izaberete podatke do kojih se došlo anegdotalnim istraživanjima, istraživanjima na malim uzorcima ili metodologijom koja je pogrešna i stoga se rezultati takvih studija ne mogu replicirati, ili koristite „argumente“ koji su izjave nekih autoriteta ili „autoriteta“, onda je lako poverovati da se zapravo borbom za nepridržavanje protivepidemijskih mera vi zapravo borite „za slobodu i osnovna ljudska prava“ – podvlači Bubera.
Antikovidaši su antisocijalni
U stvari, borite se za svoju slobodu da živite komforno i da zanemarujete pravo drugih da budu zaštićeni da ih ne zarazite, apostrofira naša sagovornica.
– Takvo ponašanje se naziva antisocijalno, odnosno antidruštveno ponašanje, jer zanemaruje prava drugih i samo se bavi pravima pojedinca i to na način kako njemu/njoj odgovaraju – kaže Bubera.
Psihoterapeutkinja podseća da, nažalost, i u Srbiji imamo nekolicinu lekara koji su javni zastupnici ideje da kovid ne postoji ili postoji, ali da nema potrebe da se uvode protivepidemijske mere, jer je to samo „obična viroza“ i smatra da je jedan od razloga zbog čega mnogi u Srbiji ne veruju da postoji kovid-19 “inkonzistentno obraćanje javnosti Kriznog štaba”.
Ima i učenih ljudi koji ne priznaju koronu
Naša sagovornica skreće pažnju da i među učenim ljudima ima antikovidaša.
– Postoji određen broj lekara, ali i psihologa i pripadnika drugih profesija, poneki od njih sa doktoratima i raznim naučnim i akademskim titulama, koji su više ili manje medijski eksponirani ili su angažovani po društvenim mrežama ili čak imaju svoje političke stranke, koji tvrde, citirajući određene „naučne i stručne radove“, kako je cela priča sa kovidom prenaduvana – navodi.
Oni, kako ističe, smatraju da je strah štetniji od korone i da nam nošenje maske I vakcinacija oduzimaju naša Ustavom zagarantovana prava.
– I, nažalost, postoji određen broj ljudi koji dok ne iskusi na svojoj koži, ili na koži svojih bližnjih da ova bolest zaista postoji i koliko može biti opaka kod pojedinaca, neće poverovati. Svako malo u medijima izađe poneka priča o nekome ko nije verovao da kovid postoji, ili barem nije verovao da je toliko opasan, a onda se razboleo ili ostao bez nekoliko članova porodice – objašnjava Bubera.
Menjaju pre stvarnost nego uverenja
Pitanje izmene stavova je uvek isto, bez obzira o kojoj temi se radi, podseća naša sagovornica.
– Poznato je odavno da je naš skup stavova i uverenja formiran na osnovu genetske podloge pod uticajem svega što nam se od rođenja dešavalo, naravno prvenstveno pod uticajem roditelja, ali i važnih drugih i vršnjačke grupe kao i potencijalne traumatizacije – naglašava Bubera.
Takav skup stavova i uverenja koji predstavlja našu „unutrašnju mapu sveta“ nazivamo referentnim okvirom.
– Leon Festindžer je razliku između informacija koje imamo u našem referetnom okviru i onoga što se dešava u stvarnosti nazvao „kognitivna disonanca“. Kognitivna disonanca označava situaciju kada mi verujemo jedno, a onda se u stvarnosti dogodi nešto drugo što opovrgava naše uverenje – ističe Bubera.
Kako kaže, sva istraživanja u vezi kognitivne disonance, na žalost, govore u prilog tome, da ćemo češće izokrenuti stvarnost nego što ćemo promeniti uverenje koje imamo u našem referentnom okviru.
– Ljudi koji imaju sklonost da preispituju svoj referentni okvir kada se desi kognitivna disonanca su ljudi koji su naučeni da kritički razmišljaju i upoređuju podatke i da razlikuju pouzdane od nepouzdanih izvora informacija i da ih odvajaju od manipulisanja, spinovanja – navodi Bubera.
Rešenje – sistemski rad na obrazovanju
Naša sagovornica navodi kako zvuče neki antikovidaši i kada se razbole od korone.
– „Da, razboleo sam se, ali to je običan grip“ Ili: „Otkud znate da je kovid, a ne bakterijska pneumonija?“ Ili: „Ionako bih dobio infarkt, bilo je pitanje dana, šta sad lupetate da to ima veze sa kovidom“ Ili: „To je sve od onoga što nas truju putem onih aerosola iz aviona, kakva korona!“ – ističe Bubera.
Zato je rešenje u preventivnoj i obrazovnoj aktivnosti, smatra psihoterapeutkinja.
– Kada bi sve države sistematski radile na zdravstvenom prosvećivanju i obrazovanju i kada bi svi mediji bili obavezni i poštovali obavezu da proizvode i emituju obrazovne i naučne programe, kada bi se znanje i diplome više poštovale i mladi stremili da to znanje stiču na sistematičan način, a ne „instant“, preko neproverenih informacija na internetu, kroz nekoliko decenija bismo imali mnogo veći procenat ljudi koji bi imao racionalna umesto iracionalnih uverenja i u skladu s tim se i ponašao po pitanju epidemije – zaključuje Bubera.
Izvor: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/profil-prosecnog-antikovidasa-sebican-zaslepljen-predrasudama-primitivan-cesto-i/g9y0966