Dani „spontanih“ protesta pretvorili su se u pravu pravdoljubivu dramu. Građani koji su danima blokirali saobraćaj, zaustavljali automobile, prelazili na crveno i pravili haos na ulicama sada su, što je naizgled paradoksalno, ogorčeni jer su dobili prekršajne prijave za svoja nedolična ponašanja.
I ne samo to – oni protestuju protiv samih kazni! I to ne bilo gde, već ispred zgrada policije, pozivajući druge da im se pridruže u borbi protiv zakonskih sankcija koje su sami izazvali. Naravno, ova „spontanost“ okupljanja nije baš tako spontana – Viber grupe i planiranje datuma, mesta i načina blokada saobraćaja jasno govore suprotno. Ipak, nadležni organi su reagovali po zakonu i izrekli mere onima koji su ometali normalno odvijanje saobraćaja i ugrožavali bezbednost.
S druge strane, ne možemo a da ne primetimo da su mnogi građani u prethodnim godinama dobijali velike kazne za mnogo manje prekršaje – od parkiranja na nepropisnim mestima do vređanja policijskih službenika. Sada, dok jedni odbrane pravo na protest, drugi deluju kao da se očekuje da zakon ne važi jednako za sve.
Ukoliko država sada odluči da kazne neće biti naplaćene zbog „protestnog“ statusa, to bi bio ozbiljan udar na princip jednakosti pred zakonom i moglo bi dodatno da uruši poverenje u institucije. Protesti su, naravno, deo demokratije i pravo svakog građanina. Ali pravo na protest ne znači pravo na kršenje zakona pod izgovorom borbe za pravdu. Ukoliko zakon važi za sve – onda treba i da se jednako primenjuje.
U suprotnom, čeka nas dalji spiralni pad poverenja u sistem i pitanje ko zaista štiti pravdu – građani ili oni koji na zakon gledaju kroz prizmu ličnih interesa.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
