ROHALJ BAZE: Nekad partizanska baza, danas najlepši fruškogorski vidikovac!

1
5574

Ako želite da uživate u jednom od najlepših vidikovaca, sa koga se pruža pogled na ceo Srem i njegovu ravnicu, onda je najbolje da posetite fruškogorsko izletište Rohalj baze. Stanovnici sela Divoš, u čijoj se blizini nalazi ovo izletište, najčešće ga posećuju za Prvomajski uranak, mada se mora priznati da je ovde prijatno kad god da odete.

Odmah iznad Divoša, mesta koje teritorijalno pripada Sremskoj Mitrovici, nalazilo se imanje porodice Rohalj. Nažalost, podaci o toj porodici nisu pronađeni, ali je njihovo imanje postalo poznato zahvaljujući tome što je na njemu tokom II svetskog rata bila baza partizana, odnosno njihova komanda za ceo Srem. Tako je ovo današnje izletište u svom nazivu sačuvalo spomen i na divošku porodicu Rohalj i na sremske partizane.

Stanica koja je bila zadužena za održavanje veza sa okružnim, ali i pokrajinskim komitetom je bila smeštena baš na tom mestu. Ali nisu tu bili samo partizani, već i meštani okolinih sela, koji su pokušavali da pobegnu od terora ustaških snaga u to doba. Sem njih, tu su bili stacionirani i brojni politički radnici, koji su kasnije prebacivani na slobodnu teritoriju i to mahom u istočne delove Bosne.

Na imanju porodice Rohalj su se nalazile zemunice. U njima su se čuvale i brojne namirnice, poput žita, ali i stoka. Postojale su tu i radionice, među kojima je bila najpoznatija ona koja je korišćena za popravku oružja, ali i za pravljenje bombi. U doba kada su ustaške jedinice harale Sremom, Rohalj baze je, praktično gledano bila donekle slobodna i zaštićena teritorija, mada se nekoliko značajnih sukoba odigralo tu u periodu između 1942. i 1944. godine.

U Muzeju Vojvodine se danas čuvaju mnogi predmeti, koji su ranije postojali u spomen-kompleksu Rohalj baze.

Sasvim je sigurno da je jedan od najinteresantnijih eksponata takozvano partizansko bure. Radi se o pažljivo osmišljenom načinu za dezinfekciju i čišćenje odeće. Smatra se da potiče iz perioda Burskih ratova, a taj izum je pripisivan Britancima.

Unutar metalnog bureta se nalaze letvice od drveta, koje su tako poređane da ne dolaze u dodir sa buretom uopšte. Bure bi bilo stavljeno na vatru, kako bi se zagrejalo, a na te drvene štapove je ređana odeća. Verovalo se da se dezinfekcijom odeće ljudi štite od raznih virusa i bakterija, a posebno od pegavog tifusa, koji je tada harao. S proleća 1942. godine je u Statutu proleterskih brigada bila navedena obaveza vršenja dezinfekcije odeće na taj način.

Nažalost, nisu sve jedinice imale tu mogućnost, jer ovakvih naprava nije bilo dovoljno. Pretpostavlja se da je veliku epidemiju pegavog tifusa, koja je zadesila borce prilikom Bitke na Neretvi izazvao baš nedostatak odgovarajuće dezinfekcije odeće.

Rodom Zrenjaninac, inženjer Milorad Berbakov je projektovao spomen kompleks Rohalj baze. Na mestu gde su postojale zemunice je on podigut 1972. godine. Svi predmeti i dokumenta koja su pronađena su bila smeštena u Memorijalni muzej, a samo godinu dana kasnije je i groblje stradalih partizana uvršteno u spomen kompleks. Odmah ispod groblja se nalazi i kamen, na kome je uklesano:

Rohalj baze – uporište ustaničke Vojvodine (1941-1945)

Ovo je zemlja na zemlji. Svaka stopa kojom koračaš deo je istorije. Borili su se, ginuli i pobedili!

Skini kapu – ulaziš u svetinju!

Na jednoj si od najčasnijih kapija Srema i revolucije!

Mika Antić

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here