Dok se mnoge sredine i dalje bore sa odlaskom mladih i nedostatkom radnih mesta, Ruma je poslednjih godina napravila ozbiljan privredni iskorak. Stopa nezaposlenosti svojevremeno je pala ispod pet odsto, a broj zaposlenih nastavio je da raste. U čemu je tajna?
Ruma je danas jedan od gradova u Sremu koji se najčešće pominju kada se govori o privlačenju investicija, otvaranju novih radnih mesta i razvoju industrije. Podatak da je stopa nezaposlenosti pala ispod pet odsto posebno je zanimljiv jer govori o promeni koja se nije dogodila preko noći. Iza njega stoje godine ulaganja u infrastrukturu, razvoj poslovnih zona, dolazak novih kompanija i korišćenje onoga što je možda najveća razvojna prednost Rume – njenog položaja.
Ruma ima ono što investitori traže: nalazi se na važnom saobraćajnom pravcu, između Beograda i Novog Sada, sa dobrim vezama prema Šapcu i ostatku Srema. Blizina autoputa i glavnih saobraćajnica znači jednostavniji transport robe, lakšu dostupnost tržišta i manji trošak logistike. A kada se pojavi infrastruktura, počinju da dolaze i investitori.
U Rumi su tokom prethodnih godina poslovanje pokretale i širile kompanije iz različitih industrijskih oblasti, posebno u zonama namenjenim privredi. Rezultat je jednostavan: više fabrika – više radnih mesta – veća potražnja za radnicima.
Međutim, upravo ovde nastaje zanimljiv paradoks. Kada nezaposlenost postane veoma niska, problem počinje da se okreće naglavačke. Poslodavac više ne bira između velikog broja kandidata. Sada radnik bira između više poslodavaca.
To menja odnose na tržištu rada. Kompanije moraju da nude bolje uslove, veće zarade, mogućnost napredovanja i sigurnost kako bi zadržale ljude. Podaci sa ranijih sajmova zapošljavanja u Rumi pokazuju da je bilo situacija kada su poslodavci tražili stotine radnika različitih profila, dok se broj ljudi na evidenciji nezaposlenih istovremeno smanjivao.
To je možda i najbolji dokaz koliko se tržište rada promenilo.
Još važniji je efekat koji se ne vidi u statistici zaposlenosti. Kada nekoliko stotina ili nekoliko hiljada ljudi dobije posao i redovna primanja, novac počinje da cirkuliše kroz čitav grad. Troši se u prodavnicama, restoranima, kafićima, servisima, zanatskim radnjama. Povećava se potražnja za stanovima. Otvaraju se novi poslovi.
Zato jedna velika investicija može da napravi mnogo širi efekat od broja ljudi koje direktno zaposli. Jedna fabrika može da zaposli nekoliko stotina ljudi, ali indirektno može da utiče na poslovanje desetina drugih malih i srednjih preduzeća.
Iako su velike kompanije najvidljiviji deo privredne slike, Ruma ima i snažnu tradiciju malog preduzetništva, poljoprivrede, trgovine i usluga. Upravo kombinacija različitih delatnosti daje lokalnoj ekonomiji veću otpornost.
Ako jedna grana uspori, druge mogu da ublaže posledice. To je važna razlika u odnosu na sredine koje zavise od jednog velikog poslodavca.
Tu će se, međutim, tek videti koliko je rumski model dugoročno uspešan. Nije dovoljno samo imati posao. Važno je da mladi imaju razlog da ostanu. To znači pristojne zarade, mogućnost rešavanja stambenog pitanja, kvalitetne škole i vrtiće, sadržaje za slobodno vreme, ali i osećaj da u svom gradu mogu da naprave karijeru.
Drugim rečima, najveći izazov za Rumu možda više nije kako zaposliti čoveka – već kako ga zadržati.
Rumski primer pokazuje da se niska nezaposlenost teško postiže jednom merom ili jednom investicijom. Potrebna je kombinacija uređene infrastrukture, poslovnih zona, dobre saobraćajne povezanosti, privlačenja investitora, podrške domaćim preduzetnicima, kao i obrazovanja i osposobljavanja radne snage. I, što je možda najvažnije, kontinuitet.
Jer investitor ne dolazi samo zbog onoga što lokalna samouprava nudi danas, već i zbog procene kako će poslovati za pet ili deset godina.
Ruma je svoj razvojni model gradila godinama. Zato odgovor na pitanje iz naslova verovatno nije jedna velika tajna. Nema čarobne formule. Ima mnogo manjih poteza koji, kada se saberu, daju rezultat. A rezultat je grad u kojem je, prema ranije objavljenim podacima, nezaposlenost pala ispod pet odsto – i u kojem je pitanje „Gde naći posao?“ sve više počelo da zamenjuje pitanje „Gde naći dovoljno radnika?“
(SMP)