Pre 104 godine, Ruma je bila jedno od mesta gde su ispisane najvažnije stranice srpske istorije. U njoj je, 24. novembra 1918. godine, održan Veliki narodni zbor Sremaca na kojem je usvojena rezolucija o neposrednom prisajedinjenju Srema Kraljevini Srbiji i stvaranju jedinstvene države Srba, Hrvata i Slovenaca.
Istorija se tog dana ispisivala u rumskoj Glavnoj ulici, na adresi doma dr Žarka Miladinovića, advokata, člana Glavnog odbora Narodne radikalne stranke, a kasnije ministra pošta i telegrafa u vladi Nikole Pašića.
– Iako je bio glavni organizator događaja, domaćin nije prisustvovao Zboru, jer je bio angažovan u Zagrebu, u okviru tamošnjeg Narodnog veća – kaže Đorđe Bošković, istoričar kustos u Zavičajnom muzeju Rume. – Njegov dom je i inače bio zborno mesto, odakle su kretale važne političke manifestacije, jer je Žarko bio jedna od najangažovanijih i najuticajnijih ličnosti u Sremu. Njegovom zaslugom je 1902. godine otvorena prva srpska štamparija u Rumi, iz koje su izlazili ugledni listovi i knjige na srpskom jeziku. I sam se bavio izdavaštvom, novinarstvom i pisanjem, a bio je i član više humanitarnih i kulturno-prosvetnih društava.
Iako se 24. novembar poslednjih godina slavi kao Dan Rume, kuća iz koje je sve krenulo, u kojoj je doneta važna nacionalna i državotvorna odluka, sada je samo jedna u nizu starih, neumivenih fasada.
Miladinović je svu imovinu zaveštao Rumi, ali njegov dom se danas nalazi u privatnom vlasništvu, pa Rumljani uglavnom i ne znaju da svakodnevno prolaze pored kuće od istorijskog značaja. Nekim prolaznicima, ipak, pažnju privuče ploča s natpisom.
– Na inicijativu Zavičajnog muzeja, 1994. godine je na taj objekat postavljena spomen-ploča koja nas podseća na Veliki zbor Sremaca. Ali do sada nije bilo inicijative da se kući da poseban status ili da se bar delom pretvori u depadans muzeja – navodi Bošković.
Gradske vlasti kažu da u ovom slučaju nemaju velike ingerencije, jer je u pitanju privatna svojina. Podsećaju da se ipak, kao neka vrsta kompenzacije, ispred Glavne pošte nalazi bista dr Miladinovića u prirodnoj veličini.
– Ona je postavljena na simboličnoj lokaciji, jer je Žarko bio ministar pošta i telegrafa u Vladi Kraljevine SHS – kažu u lokalnoj samoupravi. Na Dan Rume, ovde se polaže venac, a bista uglednog Rumljanina se nalazi i na groblju, na nadgrobnom spomeniku.
Rumsko selo Žarkovac nosi ime po znamenitom doktoru pravnih nauka koji je preminuo 25. jula 1926, na stepenicama hodnika ispred svog stana u tadašnjoj Bogojavljenskoj ulici u Beogradu. Sahranjen je u Rumi, gde ga je do večne kuće ispratilo 10.000 sugrađana.
Na inicijativu Žarkove supruge Milene, poreklom Nemice, i Srpske ženske dobrotvorne zadruge, Rumu je 1911. godine ulepšao prvi podignuti spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju. Bronzanu bistu pesnika, koja se i danas nalazi ispred istoimene osnovne škole, svečano je otkrio Branislav Nušić. Milena je uspela da je sačuva za vreme Drugog svetskog rata, sklonivši je na sigurno mesto. Kući se svečano vratila 1951. godine.
Da su Rumljani poštovali znamenitog sugrađanina videlo se još 1909. godine, kada mu je priređen veličanstven doček iz zagrebačkog zatvora u kojem se našao pod optužbom da je radio protiv interesa Austrougarske.
– Miladinović je bio među 53 Srbina optužena za veleizdaju u takozvanom Veleizdajničkom procesu. U nedostatku dokaza je oslobođen – kaže Bošković.
Rumljani su ga oduševljeno dočekali na stanici, sa tamburašima i fijakerima bez konja, koje su sami vukli do centra grada.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Tatjana Loš)
