Po pitanju odnosa sa drugim ljudima svako ima neki svoj način na koji ostvaruje ovu važnu interakciju.
Postoje ljudi koji lako ostvaruju dobre odnose sa drugima, spontani su u izražavanju bliskosti prema drugima i nemaju strah da bi ih ti drugi ljudi nekada mogli napustiti ili izneveriti. Sa druge strane su oni koji u međuljudske odnose stupaju oprezno, održavajući distancu koju smatraju bezbednom u slučaju da se odnos neočekivano poremeti i kao posledicu izazove neprijatne emocije, razočarenje i osećaj izneverenosti.
Od čega zavisi kako ćemo ostvarivati odnose sa drugima i kakvi će oni biti?
Jedan od glavnih faktora koji utiče na to kakve ćemo odnose imati sa drugima je odnos sa roditeljima i svim važnim figurama u najranijem dobu svake osobe. Kroz te primarne odnose stičemo predstavu prema sebi i drugim ljudima, pa na osnovu nje kasnije ostvarujemo porodične, prijateljske, poslovne odnose…
Najvažniji od ovih primarnih odnosa je odnos sa majkom. Za nju se dete prvo vezuje i kroz razmenu dodira, pogleda, plača ili osmeha zadovoljava potrebe za sigurnošću i pripadanjem. Da bi zadovoljivo ove potrebe dete traži blizinu majke i prilagodjava svoje ponašanje u zavisnosti od njene dostupnosti. Budući da su ove potrebe ključne za psihološki, a posledično i fizićki opstanak, dete će u situacijama kada majka ne odgovara baš uvek ili ne u dogledno vreme, umesto gukanja, osmeha ili kasnije lepih reči, plačem, vikom ili bacanjem stvari nastojati da iznudi bilo kakav odgovor majke.
Na osnovu ovih iskustava dete formira uverenja o sebi i očekivanja od sebe, formirajući tako model na osnovu koga kasnije tokom života sebi daje različite dozvole za nova iskustva, ciljeve i ponašanja. Pored ovog modela, na osnovu interakcije sa majkom, ono formira i očekivanja od drugih, poverenje u njihovu dostupnost u slučaju potrebe za podrškom ili pouzdanosti emocionalne veze sa njima.
Kako bi ostvarili kvalitetne i bliske odnose, ispunjene poverenjem i podrškom, oba modela su veoma važna. Osobe koje su imale sigurnu bazu u kojoj su roditelji blagonaklono gledali na potrebe deteta gradeći stabilan emocionalni odnos kroz ispunjavanje posebno psiholoških potreba deteta će steći mogućnost za formiranje jasne slike o sebi i svojim potencijalima, kao i mogućnost izgradnje poverenja u druge ljude i njihove namere. Sa ovakvim modelima, osoba će kasnije tokom života slobodnije stupati u odnose sa drugima, biti spontana i otvorena za razmene sa drugima. Kroz takvo ponašanje ona će verovatno ostvarivati i više bliskih i pouzdanih odnosa.
U slučaju da situacija u detinjstvu nije bila sigurna i kada su potrebe deteta bile zanemarivane, u odraslom dobu izostaće poverenje u druge i svet će se uglavnom posmatrati kao opasno mesto bez potrebne podrške od strane drugih. Ovakav stav doprinosiće ostvarivanju uglavnom površnih odnosa bez prevelike emocionalne razmene i poverenja prema drugima.
Ova negativna iskustva u toku odrastanja je moguće promeniti. Novim iskustvima sa drugim ljudima osoba može spoznati novu sliku o sebi kao vrednom ljudskom biću, pa tako upoznati, prihvatiti i zavoleti sebe što je početni korak u ostvarivanju dobrihodnosa sa sobom, ali i sa drugim ljudima. Ta korektivna iskustva u odraslom dobu mogu dosta umanjiti uticaj svih toksičnih odnosa tokom odrastanja i tako doprineti uspostavljanju sigurne baze koja je svima neophodna.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120