Sa Jelenom Dragičević Berat koja je master psihologije, a ostvarila je zavidnu praksu kao TA i integrativno-relacioni psihoterapeut, razgovaramo o poslu kojim se bavi i opštem stanju kod naših građana, naročito nakon velikih praznika kao što je Nova Godina i Božić.
Kako je to biti asertivni trener i lični psihoterapeut?
“Tokom godina iskustva shvatila sam da su individualne seanse nešto što mi najviše odgovara i u čemu mogu najviše da pružim klijentima. Vremenom sam u svoj rad uvrstila i on line psihoterapiju putem Skype-a,, što se pokazalo veoma delotvornim. Ova odluka nastala je zbog potrebe naših ljudi iz dijaspore koji zbog jezičke barijere ne mogu koristiti usluge psihoterapeuta u zemlji gde žive ili potrebe ljudi koji u svojoj blizini nemaju ovakvu vrstu pomoći.”- kaže Jelena koja, inače, živi u Rumi, ali za čiju praksu ne postoje opštinske granice, pa sarađuje sa mnogim ljudima iz regiona:
“Integrativnim pristupom u radu klijentima pomažem da odbace zastarele i nefunkcionalne obrasce mišljenja, osećanja i ponašanja, i uspostave adekvatan kontakt sa svetom oko sebe. Principi u radu kojima se rukovodim, uz pomoć odgovarajućih tehnika koje koristim, obezbeđuju postizanje pozitivne promene u životu klijenta kroz usvajanje novih oblika ponašanja i veština pomoću kojih će se nositi sa određenim problemskim situacijama i životnim krizama.”
Ono što je najbitnije, po Jeleninim rečima: “Poštovanjem integriteta ličnosti svakog klijenta, dobronamernim i negujućim stavom, sa klijentom ostvarujem dobar kontakt koji omogućuje afirmaciju njegovih potencijala u ličnosti.”
Jelena Dragičević Berat godinama sarađuje sa Sremskomitrovačkim portalom koji njene autorske tekstove, na različite teme, objavljuje svakog petka. Pored toga, Jelena piše i za mnoge druge sajtove i časopise koji se bave temama iz psihoterapije.
Za danas smo pripremili članak “Šta ostane kada prođu novogodišnji praznici?” izašlog upravo iz razmišljanja i preporuka Jelene Dragičević Berat na ovu temu:
Ispratili smo staru godinu i puni očekivanja polako ulazimo u novu. Većina ljudi još oseća tragove praznične euforije, ali ima i onih koje je praznično raspoloženje napustilo i već sabiraju utiske, ispunjena očekivanja i neispunjene praznične želje. Očekivanja su bila raznolika od toga sa kim ćemo provesti praznike, preko dileme koji ćemo poklon i od koga dobiti, pa sve do sitnih detalja tipa sadržaja praznične trpeze. Ukoliko se ona nisu ispunila, bilo da smo za praznike bili usamljeni ili smo lošijeg materijalnog statusa, rezultat može biti osećanje samosažaljenja, tuge ili depresije.
U većini ovih situacija desilo se da ono što nas je uvelo u ova neprijatna osećanja nije realna situacija, već naša subjektivna procena iste kao strašne i pogubne.
Ljudi koji su bili usamljeni verovatno su zamišljali druge kako se vesele i raduju dok sa drugima razmenjuju poklone i zamišljaju praznične želje uz bogatu trpezu čime se njihovo osećanje nesreće i beznađa samo uvećavalo uz najezdu neprijatnih misli o sebi kao promašenom i bezvrednom biću. Međutim, usamljeni najčešće zaborave da su mnogi ljudi praznike proveli baš na ovakav način.
Svedoci smo da je okupljanje porodice svakodnevno, pa i za praznike za mnoge prevaziđeno i u duhu ovog vremena izgubilo je nažalost svoju svrhu, mnogi su posegli za tim da praznike provode van svojih domova i gradova, poneseni činjenicom da to tako onda deluje efektnije, bolje…
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Stvar je u tome da u nekim slučajevima, osobe koje ovako organizuju vreme praznika, možda beže od sebe jer kada ne rade, one ne pronalaze drugi način da kod kuće organizuju vlastito vreme. Kako bi predupredile osećaj neispunjenosti i praznine, postoji mogućnost da su pronašle socijalno prihvatljiv način strukturiranja svog vremena za praznike i tako izbegle neprijatna osećanja koja potencijalno donose neradni praznični dani. Kada je povod za provodjenje praznika na ovaj način beg od sebe, postoji velika mogućnost da će se nakon povratka u svakodnevicu, osoba osećati isprazno i nezadovoljno jer ona nije ispunila svoje potrebe da vreme praznika provede u društvu bliskih ljudi.
Ukoliko se medjutim, vreme praznika i provede u domu uz drage ljude, nije neuobičajeno da se ljudi nakon svih ovih praznika osećaju iscrpljeno i zato je u drugoj polovini januara sasvim u redu sebi dati vremena da se oporavimo.
Intenzivna slavlja, bogate trpeze i malo sati sna energetski iscrpljuju organizam, pa je pasivnost, negde i očekivana. Odmor, relaksacija, zdrava ishrana neki su od mogućih saveznika za bržu regeneraciju organizma. Zato ovo vreme treba iskoristiti za obnovu svog organizma, pronaći načine kako biti dobar prema sebi jer ne zaboravite da dobro se dobrim vraća.
Jelena Dragičević Berat, TA psihoterapeut
kontakt mejl: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120