Oj sremačko selo malo, okolo Bosanci, znao bi da započne neki sremski pesnički divan i začikavanje Đorđe Sudarski Red, obično posle nekoliko čaša portrogizera, koga je dobijao sa Bisernog ostrva, kod Novog Sada.
Pomenuti portogizere je Red, naravno, uvek imao pri ruci i bio je spreman da do u beskraj sa sagovornikom zaluta u svet u kojemu su još uvek bili mnogi likovi davno zaboravljenih Totova, Racova, Madžara, Šokaca i Švaba, a onda i Bosanaca, Ličana, Crnogoraca, Hercegovaca i Dalmatinaca, koji su svi živeli u harmoničnom svetu, u kojem je dobra gesta, prijateljstvo i poštenje bilo vrednovano iznad i ispred svega. Dobro, sada je to malo drugačije, ali osnova se zna.
Te su mi reči dobroga Đorđa, koji već nekoliko godina Srem posmatra negde odozgo, verovatno ponovo uz čašu dobrog vina i smeši se na životne petljancije koje njegovi zemljaci moraju da savladavaju, pale na pamet dok sam poslednji put boravio u sremskom mestu Mali Radinci.
Možda se baš nedeljom namesti i posmatra utakmice koje, recimo, nova generacija FK Fruškogorac iz Malih Radinaca igra sa Nikincima, Dobrincima ili Vognjem na primer. Nekada su igrali Gizdava, Muja, Bičina, Pića, Kija, Stevara, Ćavra, Jovica, Dule, Bajkan, Babača, Parabela, a danas njihovi sinovi i rodbina i opet se ori oko terena, jer sremački temperament je takav, žestok i vedar, otvoren i glasan, pa mora sve da se kaže, brzo i u hipu, da ne pobegne sledeći momenat, u kome nas čeka ko zna šta novo.
Dobro, što se tiče Malih Radinaca i geografije treba prozboriti još neku. Naime u predgrađu toga mesta, u osnovi sela, nalazi se grad. Ne, nije greška, dobro ste pročitali, u predgrađu ovoga sela je sada daleko veća Ruma!
Kako je to moguće?
Lepo, kada je grof Marko Pejačević dobio od carice Marije Terezije odobrenje i uputstva da napravi veliko trgovačko središte, u kojemu će se jednom mesečno, svakog 3. u mesecu nalaziti svi sremski trgovci i proizvođači raznorazne robe da posluju, on se odlučio da stvari udesi baš ovako. Između nekoliko većih sremskih sela počeo je da crta po poznatoj pravolinijskoj geometriji austrijskog planiranja varošica i gradova pa „nacrtao“ Rumu, na kojoj se i danas jasno uočavaju pravi uglovi svih ulica koje se seku, a stari, jednom ustanovljeni red nisu uspeli da naruše ni njegovi vatreni i veseli stanovnici, Srbi, Hrvati, Mađari, Nemci, Romi i svi ostali koji su se tu našli sticajem raznoraznih okolnosti.
Neki su tu odavno pa se u njihovim porodicama ni ne pamti od kada su stigli, a ima onih koji su došli sa kolonizacijom za carice Marije Terezije, pa onih u doba patrijarha Arsenija Čarnojevića, zatim kolonista iz vremena vladavine kraljeva Petra i Aleksandra, pa za vreme druga Tita, a najnoviji su stigli u krajiškim kolonama posle Oluje, posebno polovinom avgusta 1995. godine.
Već se i oni smatraju barem delom Sremci, Rumljani ili Radinčani, a tek njihova deca.
Dobro, to se zna.
Jedna druga podela tu je starija, zanimljivija i tipična. Dok se Banat, kao i Bačka dele na tri dela, pa tako imamo zapadnu, severnu i južnu Bačku te severni, centralni i južni Banat – Srem je jedan i jedinstven. To mi je onomad govorio i objašnjavao Red pa sam dobro zapamtio.
Jedina podela koju Sremci donekle priznaju jeste ona na vinski i svinjski Srem, ali ni ona nije baš najpreciznija te se slobodno može zanemariti, posebno u Malim Radincima u kojima još uvek ima dobrih vinograda i podruma, a što se svinja tiče tu su Radinčani pravi mesarski umetnici, koji spremaju kobasice koje su same po sebi zapravo ekološki savršena gotova jela, jer u njima, naravno, pored mesa, ima slatke i ljute paprike, crnog i belog luka, bibera, soli, pa su naoko jednostavne zapravo malo kulinarsko čudo. Lovci iz Malih Radinaca znaju pri tome odstreliti ponekog vepra, fazana i zeca pa napaviti kotlić ili ispeći to na talandari, koja se pravi od tanjirače kojom se obrađuju oranice.
A kada se ukrste vino, kotlić i sremske kobasice, može i bećarski da se zapeva, recimo: „Bačkulja je obećala Sremcu, da se nađu na Iriškom vencu, Sremac došo, a Bačkulja nije, ostala je da nahrani svinje“. Pesma je stara, rado se peva, a danas i Sremci i Bačkulje imaju automobile i motore pa se lako nađu, ali pevanje nije zaboravljeno.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Boro Soleša)