Tri puta je Sremska Rača, na obali Save, nastajala i nestajala, da bi danas bila selo sa 624 stanovnika (po popisu iz 2011. godine) i oko 250 domaćinstava, smešteno u pograničnom području Srbije i BiH, udaljeno 35 kilometara od Sremske Mitrovice.
Preživela je Rimljane, Ugarsku, Tursku i Austriju, da bi u poplavama 1931. godine u zemlju potonule crkva, trgovina, kafana, žandarmerijska stanica i šest kuća. Te 1931. godine Kraljevina Jugoslavija je dala novac da se pet kilometara dalje podigne 60 domova za preseljenje sela, a 1934. Sremska Rača nastaje na mestu današnjeg sela.
Drugi put u prošlom veku, Sremska Rača je stradala u martu 1944. godine, kada su fašisti, pripadnici 13. SS handžar divizije, sastavljene od bosanskih muslimana, pobili i poklali više stotina stanovnika i zapalili celo selo. Od 220 kuća samo tri nisu izgorele. Danas Sremska Rača živi novi život, a na mestu stare, gde je bila carska varoš, a kasnije Grad Marije Terezije postoje samo ruševine bivše kasarne i železničke stanice.
Rača se u dokumentima spominje još 1275. godine kao vlasništvo mađarskog plemića Ajnarda, a u petnaestom veku postaje „Kraljevska varoš Rača na ušću Drine u Savu”. Da je ova kraljevska varoš bila važna Ugarskoj potvrđuje i podatak da je kralj Matija Korvin, boreći se protiv navale Turaka, 1464. godine dva dana boravio u „kraljevskoj varoši Rači”. Kad su Turci preuzeli Srem, Evlija Čelebija je zapisao da je Sremska Rača „divan grad na obali Save, položen na visokom ravnom terenu obraslom zelenilom”.
Rača doživljava procvat od 1699, kada je ušla u sastav Austrije i dobila ime Grad Marije Terezije. Postala je vojna postaja sa sto vojnika graničara, isto toliko pešadinaca i 60 konjanika, ali su u njoj sagrađene i pivara, ledara, otvorena ciglana, a pored pontona na Savi, koji je bio veza sa Bosanskom Račom, tu je bila i žičara, za prevoz robe s jedne na drugu stranu reke.
– Ostali su tragovi Marijinog grada, polusrušena kasarna koja je jedno vreme bila i zatvor sa oko 180 robijaša, te železnička stanica i podzid na Savi, gde je bila žičara – pričaju stari Račani.
Za propast ovog bivšeg grada, koji je posle Prvog svetskog rata dobio zvaničan naziv Sremska Rača, kriva je reka Sava, jer je potkopala brdo na kome se grad nalazio.
– Pored te kasarne zarasle u korov, na lokaciji stare Rače još postoje mađarsko, švapsko, jevrejsko i pravoslavno groblje. Priča kaže da se zemlja otvorila i odjednom bukvalno progutala šest kuća, katoličku crkvu, trgovinu, kafanu i žandarmerijsku stanicu, pa je te 1931. godine kralj dao pare da se sagradi ova, sadašnja Sremska Rača. U Savi su sedamdesetih godina nađeni čak i sanduci piva iz bivše pivare – kaže Radivoj Golubović.
– Bili smo i grad, a sad smo selo iza granice, svi bez posla, a ako uhvatimo priliku da od „Vojvodinašuma” zakupimo deo prostora za čišćenje šume, da krešemo granje i prodajemo, to je sreća. Nigde posla, radimo povremeno na crno. Džaba ti je što smo bili i grad, kad smo danas samo siromašno selo.
Posle Drugog svetskog rata, kad je selo poklano i popaljeno, jer je bilo „crvena – partizanska Rača”, u Sremsku Raču se doselilo najviše Bosanaca. Živi se skladno, selo je uređeno, ali dosta siromašno.
– Posle dva stradanja, onog 1931, kad je Sremsku Raču progutala zemlja i onog drugog, kad je 1944. godine selo uništeno, dobro smo se oporavili. Na staroj lokaciji, gde je bio grad Rača, danas su samo dve vikendice braće Burlica i ostaci grada, a ovde gde sada živimo, kilometar dalje, u rimsko doba, na lokaciji Bela crkva bilo je rimsko utvrđenje. Sava je privlačila osvajače, valjalo je kontrolisati granicu. Istorija se sa nama surovo poigrala, mada je ovo danas lepo selo, sa novim kućama, asfaltiranim ulicama, dobrim poljoprivrednicima – objašnjava Radivoj Golubović.
I tako ovde ljudi danas žive uz istinite priče o tri naselja, priče koje zvuče bajkovito, ali i surovo. Posle nestanka rimske utvrde Rače, kraljevskog i carskog grada Rače, pogroma u Drugom svetskom ratu, nova Sremska Rača iznikla je kao feniks iz pepela. Njeni stanovnici s ponosom pričaju o prošlim vremenima, o mukama, o teškim danima koji, svi se nadaju, moraju proći.
(M. M.)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
