Skrajnut sedam kilometara od magistralnog puta Sremska Rača- Bijeljina, selo Višnjićevo ili kako ga još zovu Grk, caruje okružen najkvalitetnijim hrastom lužnjakom i rekom Bosut.
Mesto u kojem je 20 godina živeo, umro i sahranjen, naš poznati srpski guslar Filip Višnjić, jedino je selo u Vojvodini koje ima Kajakaški klub. Višnjićevo u odnosu na druge manje sredine nema problem sa belom kugom, ovde dece ne manjka, a to pokazuje i podatak da u osmogodišnjoj školi nastavu pohađa preko 140 đaka. Ovo idilično mesto udaljeno dvadesetak kilometara od Šida, ima sve što život njegovih 2000 stanovnika čini lepim.
Ratne devedesete nisu obišle ni ovo selo, kroz koje je prošlo preko desetine hiljada izbeglica. Udaljeni 14 kilometara od granice Republike Srpske, veliki broj izbeglih lica utočište je pronašlo baš u ovom mestu.
–Neki su se ovde skućili, izgradili svoj novi dom. Započeli život ispočetka. Selo živi u slozi, gledamo da uradimo što više možemo, jer je to dobro za sve nas. Za samo godinu dana uspeli smo da iz golih temelja podignemo crkvu koja je posvećena sv Nikoli. Seosko groblje dobilo je kapelu, u kojoj je ostalo još samo struja da se priključi. Selo ima svog lekara, apoteku, poštu…– nabraja Radivoj Veteha, predsednik Saveta mesne zajednice Višnjićevo, dodajući da im je želja da selo dobije sportsku halu.
–Naša deca su je odavno zaslužila. Donesu medalje, a nemaju čestito gde da treniraju. Uradili smo projekat, sada čekamo negde da konkurišemo – naglašava prvi čovek sela.
Nizvodno odavde sedam kilometara nalazi se brana gde se Bosutsko jezero uliva u reku Savu. U šumama koje se prostiru na preko 10 000 hektara, nalazi se nadaleko poznato bosutsko lovište jelena, divljih svinja i ostale divljači. Ovde se sve zove “Filip Višnjić“, od škole, sporstkih klubova, KUD-a, udruženja žena…
–Selo je sve do 1935. godine nosilo ime Grk, da bi poslednje 82. godine ponelo ime našeg slepog guslara i pesnika Filipa Višnjića, koji je nakon sloma Prvog srpskog ustanka iz bosanskog Podrinja prebegao u Srem, odnosno u naše mesto. Ostala je priča, kada se Filip nastanio ovde, da je podigao kolibu, nabavio tronošce za one, koji su dolazili da ga slušaju. Kada je pevao, uvek bi zabacio glavu a proseda kosa, talasala se udarajući ga po plećima. U manastiru Šišatovac 1815. godine, sreo se sa Vukom Karadžićem koji je zapisao 17 njegovih pesama – kratko se osvrnuo istorijski Veteha, ne krijući zadovoljstvo što je na ovogodišnjoj turističkoj manifestaciji “Višnjićevi dani“, otvoren etno-muzej, u čast slepom guslaru.
U Višnjićevu ostao je žal za prugom Šid – Bijeljina, koja je meštanima mnogo značila, a doživela neveselu sudbinu.
–Posle rata železnički saobraćaj je obustavljen. Slušali smo da bi trebala ponovo da zaživi, ali još uvek su šine zarasle travom. Vozom smo imali do granice sa Republikom Srpskom 3,5 km – kaže Veteha.
(Smiljka Kostić)
