Obnavljajući postojeće kuće, sremska sela mnogima su postala kutak idealan za penzionerski život. Možda je situacija s koronavirusom ubrzala neke stvari i oživela ideje da se pod stare dane presele na selo, ali to svima godi, pa se tako već uveliko ne mogu naći prazne kuće na prodaju.
Penzionerka Milica Latas rodom je iz Bešenova, a tu se i zadržala jer se zaljubila, ne u selo, već u supruga, kad je za to došlo vreme. Zatekavši je na prozoru kuće, izgrađene dvadesetih godina prošlog veka, prozborili smo koju i uverili se da je penzionerima u Bešenovu naprosto milina!
– Ovde je najlepše u proleće, kad može da se ide. Imam drugaricu pa nas dve šetamo po selu – vedra je baka Milica, pa nam se još i hvali da ponekad s decom ode do Sremske Mitrovice „na sladoled i tako to”. – Ovde su međuljudski odnosi super. Nema da tu neko diže nos… Kad se ne vidimo nekoliko dana, onda moramo telefonom da se čujemo. Idealno je ovde za penzionere. Šta nam fali? Donesu nam mladi sve što nam fali…
O penzionerskoj divoti u Bešenovu govori i Vladimir Kalac, koji je odlučio da baš u tom mestu ispuni sve ono što je oduvek želeo.
– Privuklo me je jezero i tu sam hteo da se bavim voćarstvom i pčelarstvom – kaže Kalac. – Inače sam aktivan planinar, berem lekovito bilje, vezan sam za prirodu zato sam se povukao ovde i sad mi je fino.
S druge strane, penzioner Đorđe Danojlić nostalgično se seća prošlih dana, a sada ga najviše jede vandali i „nevaspitani ljudi drugačije orijentacije” koji su uništili spomen-ploče narodnim herojima i borcima iz Drugog svetskog rata, koji su dali živote za slobodu od okupatora.
(Lea Radlovački)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
