Mi smo imali nepogrešiv plan kako da uredimo svet. Ali, da bi se svet sredio, treba ga najpre osvojiti. Naše veće je odlučilo da krene u osvajanje na vrlo suptilan, mada, u osnovi, jednostavan način.
Da bi se zavladalo svetom, treba ljude navesti na pomisao da su slobodna bića. Kada se jednom u tako nešto ubedi, čovek postaje rob svoje slobode i onda se njime može vrlo jednostavno manipulisati.
Evo šta smo uradili.
Najpre smo ljude uz pomoć medija bombardovali dvadeset četiri sata bezbrojnim informacijama o stradanjima i ratovima u raznim malim i udaljenim zemljama. Da bi vesti bile uverljivije i sami smo izazvali nekoliko sukoba manjih razmera i par krvavih građanskih ratova.
U početku reagovali su samo intelektualci i humanitarne organizacije. Oni su trčali da gase požare sukoba i da zbrinjavaju unesrećene, što smo mi takođe propratili u medijima, i to vrlo detaljno.
Kada je, po našoj proceni, javnost bila spremna, pustili smo glavni adut.
Jedan od naših, potpuno uživljen u ulogu humaniste i borca za mir, u udarnom terminu na televiziji govorio je o pokoljima koje u zemlji “H“ pleme “A“ vrši nad pripadnicima plemena “V“, vapijući da se stane na put nesreći i jadu koje ta jadna zemlja trpi.
Tada se javnost potpuno probudila i počela da trubi o kršenju ljudskih prava i sloboda.
Uskoro više nije bilo nijednog programa na radiju ili televiziji, nijednog članka u novinama, a da u njima svaka treća reč nije bila sloboda. Zbog većeg efekta organizovali smo mirovne demonstracije pred ambasadom dotične zemlje. Zamislite, demonstracije, a mirovne!
Sada su ljudi bili spremni na sve, samo da njihova sloboda ne bude ugrožena. I dok su svi bili zauzeti zaštitom svog integriteta i svojih malih, slobodnih bića, mi smo preuzeli vlast i počeli da sprovodimo naš savršen plan.
Prvo smo strpali u zatvor sve intelektualce, humaniste, a naročito filozofe, pošto su oni uvek prvi kada treba braniti tzv. slobodu. U drugi zatvor stavili smo sve novinare, ratne reportere i komentatore, jer čovek nikad nije načisto sa njima, pošto lica i mišljenja menjaju po potrebi.
Sprovođenje plana odvijalo se ne mož’ biti bolje.
I dan se bližio kraju, pa, pošto smo odlučili da je za danas dosta, otišli smo na po jedno pivo.