Slavko Popović iz Inđije imao je prelepu zamisao – da deponiju kraj ovog naselja pretvori u park, oazu prirode i utočište životinja. Više od decenije ovo je prepoznatljivo i omiljeno mesto mališana iz Srema, ali kada nekome sa strane ispričate priču o parku „Koki“, malo je verovatno da je ikada čuo za to mesto.
Slavka je otkrio šta sve krije ovaj parkić, koji je malo po malo prerastao u mini zoo vrt. Za divlje deponije znamo da se katkad organizuju akcije čišćenja, ali retko kada se ugase, ponovo na isto mesto ljudi dolaze i istovaruju smeće. Slavkova ideja zauvek je ruglo pretvorila u idilu.
„To sam ja krenuo odavno, napravio sam od divlje deponije, dobio sam prostor od naše opštine, ja sam to kultivirao, posadio drveće i ubacio posle životinje. Sad je to preraslo moje domete, zasad ga opština ne preuzima, a ja ne mogu da ga ostavim“ – priča Slavko.
Tu su razne vrste konja, domaćih, ali neobičnih sorti životinja, na primer svinje kakve još niste videli (tzv. pekari) ili konj sa „frizurom“. Svoj dom ovde su našli i medvedi, a tu je i majmun. Kapija vrta ne postoji – svako može da dođe kad god poželi. Ne postoje nikakve karte. Ali, svako je pozvan da pomogne.
„Ima tamo kasica, nije to nešto bogznašta. Donesu hrane, kuruza, više idemo na princip donacija, nikakve karte ne postoje, ništa ne naplaćujemo, tako živimo, tako radimo, opština nas pomaže takođe, kupi nam hranu za životinje“ – priča Slavko.
Međutim, Slavko neprestano strepi zbog činjenice da životinje mogu da stradaju od uljeza – pasa i lisica. Mirne i pitome životinje za njih su žrtve. Tako je stradao kengur, koji je tek bio pristigao kao poklon Beo zoovrta, kao i emui.
„Pre nekoliko godina su tu uleteli kerovi lutalice, a puklo im je srce od straha od silnog laveža stradali su mi… Druge životinje su naučile na lavež, a kada dođu nove, uplaše se“ – kaže Slavko.
I medved im je stigao na poklon iz Beograda.
„Nabavio sam ga preko Beo zoo vrta, imali su viškove u to vreme, ja sam napravio adekvatne uslove. U pitanju je azijski tibetanski medved, ja za njega imam kavez od 500 kvadrata“ – priča Slavko.
Još jedna od atrakcija je majmun. Stigao je pre gotvo 15 godina, sa Torlaka.
„Majmun je dobijen preko Torlaka, kad je stupila na snagu zabrana ispitivanja vakcina na životinjama… Imali su nekoliko jedinki, pa su ih dali nama i Jagodini“ – priseća se Slavko.
Za majmuna je najbitnije da ima topao i prostran kavez, a hrani se voćem i povrćem. Za smeštaj majmuna, kaže Slavko, poštuje se evropski propis. Ovde se gaje i zmije, lame, zečevi, papagaji i druge ptice… Slavko nije mogao sve ni da nabroji. U parkiću žive i kornjače, rakun, nojevi, otkrivamo listajući slike na fejsbuk stranici. Upitali smo našeg sagovornika i za konja sa „frizurom“.
„To je austrijska rasa konja, haflingeri, predviđeni su da vuku topove i da budu stabilni, mirni za jahanje. Nosimo se mišlju i da napravimo školu jahanja“ – priča Slavko.
Kako kaže, životinju nije toliko teško nabaviti, uvek se nađe neki višak kod odgajivača, ali problem je prostor. Tako, mogućnost prostora diktira i koji će sve ljubimci u njemu biti smešteni.
„Nabavljamo one životinje za koje spremimo uslove. Potrebni su uslovi i sredstva za ishranu“ – priča vlasnik. U ovom vrtu sve životinje, a i posetioci, uživaju – koliko svi pomognemo, toliko će ovaj park biti još bogatiji.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Telegraf.rs)