Da je Slobodan Milošević imao opoziciju kakvu danas ima Vučić, izvesno je da bi vladao Srbijom dok je živ. Za razliku od Miloševića, pa donekle i od Vučića, Branislav Nedimović, lider lokalnih mitrovačkih naprednjaka, u tom je smislu apsolutni srećnik. Snaga njegove naprednjačke predizborne mašine leži upravo u opoziciji.
Konkretno, ono što se u gradu kraj Save naziva opozicijom, grupice su oportunista, političkih luzera bez nekog naročitog ugleda među sugrađanima i bez neophodnog znanja za dostojan opozicioni rad.
Sva aktivnost lokalne opozicije sastoji se od prosipanja veleumnih bisera po Fejsbuku, sprdanja sa mizernim kadrovima vlasti i licemernog kukumavčenja zbog malih radničkih zarada u privatnim preduzećima.
Jasno je da trenutna mitrovačka vlast ima tanušnu kadrovsku podlogu, ali šta nam boljega nude opozicione stranke i njihovi aktivisti. Posle (sasvim opravdanog) posprdavanja sa naprednjačkom kadrovskom piramidom, jer Toma grobar, Gašić – keramičar na čelu BIA i mnoštvo lokalnih KV majstora sa brzopoteznim diplomama privatnih fakulteta i jesu za sprdnju, isti ti OPOZICIONARI zdušno će, sa puno energije, braniti svoje „balvane i konobarice“, što ukazuje da građani, u eventualnoj promeni vlasti, ne bi dobili profesionalno kvalitetniji kadar.
Već proslavljenog Balvana zameniće konobarica iz „Talije“, kadrovik SRS-a ili će se na funkciju vratiti neki fotograf iz DOS-a.
Pri čemu niko nema ništa protiv konobarica kao takvih, logično je da su iste osposobljene za mućenje espresa za šankom, ali ideje za nova zapošljavanja i prevazilaženje nezaposlenosti, predlozi za povećanje plata u privatnom sektoru, vizije razvoja grada – teme su o kojima one ništa ne znaju jer nisu u ugostiteljskoj školi to ni mogle da nauče.
I šta je onda TO što nam nudi opozicija.
Primećuje li da stotine doktora, inženjera, profesora i drugih visokoškolaca sa značajnim radnim iskustvom živi u ovom gradu? Pravi li plan angažovanja preko hiljadu fakultetski obrazovanih omladinaca koji čame na evidenciji nezaposlenih ili rade na poslovima duboko ispod njihove struke i obrazovanja?
Razbijena u mnoštvo minornih grupica šićardžija i oportunista, njen jedini predizborni cilj, njena jedina vizija i program, jeste da pređe izborni prag od pet procenata kako bi, s neskrivenim zadovoljstvom, utrčala u naprednjački zagrljaj obrazlažući da to čini „u interesu naroda“.
Ko sumnja u to neka pogleda strukturu sadašnje vladajuće koalicije u Mitrovici koju, pored naprednjaka čine, jedni uz druge, i socijalisti, Čedini liberali, Čankovi ligaši i Šešeljevi radikali.
Svi oni su, složno, napunili Upravne i Nadzorne odbore lokalnih javnih preduzeća i ustanova kulture sa svojim bravarima, molerima, domaćicama, mehaničarima i sličnim „naročito“ stručnim licima u sferi upravljanja.
Zato na prste jedne ruke možemo nabrojati iole značajnijeg sportistu, umetnika, naučnika, pisca koji potiče iz Mitrovice. Ko da otkrije potencijal naše omladine i talentovane sugrađane?
Više-partijski balvani?
Zato danas ovaj grad (pa i sva Srbija) sve više poprima atmosferu iz Kunderinih knjiga u kojima se opisuje beznađe koje je zavladalo u Čehoslovačkoj nakon 1968. godine i upada vojne mašinerije Varšavskog pakta, kada je bilo jasno da će desetinama godina hirurzi prati prozore praških prodavnica, a državnom upravom rukovoditi moleri, konobarice, mehaničari i drugi balvani na brzinu osposobljeni na kursevima Komunističke partije.
S tom razlikom što danas – u Srbiji – umesto partijskih kurseva postoje brzopotezni privatni fakulteti za ambiciozne stranačke aktiviste.
I na ulicama, po gradovima Srbije vlada isto beznađe kao tih dugih godina u Češkoj, bez alternative i dostojne opozicije. Osim što naši diplomci državnih univerziteta i stručnjaci, za razliku od tadašnjih Čeha & Slovaka, imaju mogućnost da uzmu pasoš i nađu alternativu preko granice.
Onima koji ostaju ovde – a nezadovoljni su sadašnjom vlašću – preostaje samo da grade novu opoziciju. Od ove sadašnje nema vajde. Potpuno liči na vlast. Zajedno sa svojim balvanima i konobaricama.