Kao dečak sanjao je da zida kule, a onda je postao veliki slikar

0
770

Osim što je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti 1959. godine, slikar Milić od Mačve, studirao je i tri godine Arhitektonski fakultet, pa je za života projektovao i sagradio tri kule, jer je još kao dečak sanjario o tome. Milić Stanković – Milić od Mačve (1934-2000), jedan od najvećih srpskih slikara 20. veka, rođen je na današnji dan, 30. oktobra 1934. godine u Belotiću, selu kraj Bogatića.

Sagradio je “Radovan kulu”, u rodnom Belotiću, “Kulu sa sedam vetrova” u Beogradu i “Milićevu stiharu na Palisadu”, na Zlatiboru.

Za gradnju Radovan kule vezuje se dosta anegdota, a pojedine je sam slikar opisao u autobiografskom delu “Povjesnica Milića od Mačve”. Navodi kako je kao dečak sanjario da zida kule, a na ideju da zida ovu u očevom voćnjaku, kojoj je dao ime po svom ocu, došao je, piše, 1962. godine dok je mačvanskim poljima šetao sa šabačkim književnikom Dragišom Penjinom.

– Kad smo stigli na dnu placa u Gumnu na jedno ocedno i bregasto mesto, zabodoh svoj mitski štap i rekoh Dragiši: “Evo, ovde mi se čini da Kula treba da stoji“. Dragiša na to odgovori: “Osećam da će tu nići Velika Loga Umetnosti, u kojoj će se okupljati svi majstori” – pisao je Milić.

Jedne godine, pre početka gradnje, Milić je zatekao oca Radovana ispod kruške kako se “udara u prsa”, žaleći se da više ne može da radi na njivi i što ga zbog toga više ne poštuju. Tešio je oca, govoreći mu da će baš na tom mestu sagraditi kulu u kojoj će on biti “gosa” (domaćin).

Radovan me je kao dete gledao u neverici, ali sam ja bio i dalje uporan i dovoljno ubedljiv, da sam mu mogao promeniti raspoloženje. Na kraju je pristao da sa mnom radi na tom projektu. Zato sam glasno izgovorio pred ocem, da će se zdanje zvati “Radovan-kulom”, ne bi li odagnale zle čini, na već potvrđenim kontinuitetom o senzibilnim precima alhemičarima. Nek to mesto postane RADOVANJE, prostor večnih radosti, jer je i ime očevo — Radovan proisteklo iz korena RAD, RADO, RADOST, što sve skupa uvodi definitivno u prave Prostore Sreće. Zato sam Dragiši i prvom prilikom pružio šestar, da kao kum obeleži prvi krug – pisao je veliki slikar.

U oktobru 1967. godine je počele pripreme za gradnju. Prvo je podignut plavi šator na čijem vrhu je bila zastava Heciocentričnog sistema sa zlatnim poljem i tri “M” (Milić, Mačva, Mediala), a potom je počela da pristiže građa i ostali materijal. Naravno, nezaobilazni su bili drveni trupci.

“Sedajući za tek rasklopljeni sto u šatoru, sa raširenim planovima i šestarom u ruci, obratih se Dragiši: “U snu sam noćas sagledao plamene jezičke kako iz zemlje lančano izbijaju oko već dovršene Kule. To je znak da mi kao glavni Graditelji treba da istrajemo u svemu do kraja, do konca sveta, do pepela.” Na to će Dragiša: “Kula će se zvati pravom građevinom samo ako postane istinski izvor Svetlosti, Svetionik i Osmatračnica sveta! Potrudi se, Vidovnjače, jer svet još uvek tavori bez dovoljno svetila”. – napisao je u “Povijesnici”.

Gradnja je nastavljena u proleće i leto 1968. godine. Akademski slikar Dragan Martinović je tada imao 11 godina i dosta vremena je proveo na gradilištu sa ocem Milivojem koji se se družio sa Milićem. Zapamtio je interesantne detalje.

– Glavni zidar je bio Milićev brat Radojica, a među poslugom su bili Branko Ćopić, Milovan Vitezović, Đorđe Kadijević i još mnogo njegovih poznatih prijatelja je dolazilo na gradilište, kao i nas Mačvana. Pošto je Belotić selo gde se gaji najviše lubenica, posle ručka smo se sladili slatkim bostanom. Jednog momenta Milovan Vitezović kaže: Ljudi, al ćemo se mi up….ti od ovog bostana, a ja, dete, iskolačio oči od iznenađenja. Juče učio njegovu pesmu i ne mogu da verujem da tako nešto izgovara pesnik iz čitanke – seća se Martinović.

Radovan kula je, po Milićevoj zamisli, postala utočište samoukim mačvanskim umetnicima, pesnicima i slikarima. Milić je bio rodonačelnik Mačvanske slikarske škole i u ateljeu na Radovan kuli su se često okupljali slikari iz ovog kraja. Dolazila je i svetska umetnička elita. Skoro svi važni učesnici i gosti prvog Festa u zimu 1971. godine, predvođeni Kirkom Daglasom boravili su na Radovan kuli.

Posebno interesantan deo kompleksa je “lajaonica” na koju može svako da se popne i govori što mu drago na sve četiri strane sveta. Ovo zdanje je tako i projektovano, sa četiri otvora, za svaku stranu sveta po jedan.

Posle slikareve smrti Kula i imanje na kojem je ozidana izgubili su stari sjaj, ali ih turisti ipak posećuju. Od pre nekoliko godina Turistička organizacija iz Bogatića uoči Petrovdana ovde organizuje manifestaciju “Petrovdanska lila”.

Tako meštani Belotića i Mačvani čuvaju uspomenu na velikog umetnika, koji je ovde povremeno stvarao, a sve dve godine pred smrt organizovao lilenje.

(D. Grujić)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here