Srem se tokom poslednjeg snežnog talasa našao među regionima sa najizraženijim snežnim pokrivačem u većem delu Srbije. Iako je reč o ravnici u kojoj sneg obično brzo okopni i retko dostiže veće visine, ovog puta bele pokrivač iznenadio je i meteorologe i građane. U većem delu Srema, uključujući Sremsku Mitrovicu, Rumu, Inđiju i okolna sela, visina snega kretala se od 20 do 30 centimetara, dok su na pojedinim otvorenim i vetru izloženim lokacijama smetovi bili i znatno viši. Za ovaj deo Vojvodine, takva količina snega smatra se iznadprosečnom i neuobičajenom za poslednje godine.
U poređenju sa ostatkom Srbije, Srem je imao više snega nego većina drugih nizijskih oblasti. U Beogradu i širem području južnog Banata snežni pokrivač bio je tanji, uglavnom do 15–20 centimetara, dok su delovi istočne i jugoistočne Srbije beležili znatno manje padavina, a ponegde je sneg brzo prešao u kišu zbog viših temperatura.
Ipak, najveće količine snega zabeležene su u planinskim i brdsko-planinskim krajevima zemlje. Na Zlatiboru, Kopaoniku, Rudniku i drugim višim predelima snežni pokrivač premašivao je pola metra, što je uobičajeno za ovo doba godine. U tom kontekstu, Srem se ne može porediti sa planinama, ali se jasno izdvaja među ravničarskim regionima.
Meteorolozi ističu da je razlog za ovakvu raspodelu snega kombinacija hladnog vazduha, dužeg trajanja padavina i slabijeg vetra u Sremu, što je omogućilo da se sneg zadrži i nagomila. Posledice su bile vidljive i u saobraćaju, gde su lokalni putevi i poljoprivredne saobraćajnice bile otežano prohodne.
Iako je zimska idila kratko potrajala, ovogodišnji sneg će se pamtiti kao jedan od obilnijih u Sremu u poslednjoj deceniji, potvrđujući da i ravničarski krajevi, makar povremeno, mogu parirati ostatku Srbije kada je reč o zimskim padavinama.
