Dok se nekada život u gradu smatrao simbolom uspeha, poslednjih godina sve više ljudi počinje da preispituje tu predstavu. Gužve, visoki troškovi stanovanja, nedostatak parkinga i ubrzan tempo života naveli su mnoge da se zapitaju – da li je život na selu zapravo postao privlačniji nego ikada?
Srem je oduvek bio kraj u kojem su grad i selo živeli jedni pored drugih. Od Sremske Mitrovice, Rume i Inđije do brojnih sela koja ih okružuju, razlike su nekada bile velike. Danas, međutim, zahvaljujući internetu, modernim saobraćajnicama i mogućnosti rada na daljinu, te razlike postaju sve manje. Ipak, pitanje ostaje: ko još želi da živi na selu?
Godinama unazad najveći problem sremačkih sela jeste odlazak mladih. Nakon završetka škole ili fakulteta mnogi se sele u Novi Sad, Beograd ili inostranstvo u potrazi za boljim poslovima i većim primanjima. U pojedinim selima broj stanovnika opada, a sve je više praznih kuća koje čekaju nove vlasnike. Međutim, postoje i drugačiji primeri. Sve više mladih bračnih parova odlučuje se za kupovinu kuće na selu, gde za cenu manjeg stana u gradu mogu dobiti veliko dvorište, baštu i znatno više prostora za život.
Za one koji su odrasli u gradovima, život na selu često predstavlja povratak vrednostima koje su postale retkost. Mirnije okruženje, manje saobraćaja, čistiji vazduh i bliži kontakt sa prirodom samo su neki od razloga zbog kojih pojedini građani razmišljaju o preseljenju. Tu je i osećaj zajedništva. Dok se u velikim gradovima komšije često jedva poznaju, u sremačkim selima i dalje postoji navika da se ljudi međusobno pomažu, okupljaju i dele svakodnevne brige.
S druge strane, život na selu nije bez izazova. Nedostatak radnih mesta, ređi javni prevoz, manji broj sadržaja za mlade i problemi sa infrastrukturom i dalje predstavljaju prepreku za mnoge porodice. Roditelji često ističu da im nedostaju vrtići, sportski sadržaji i kulturni programi, dok mladi kao najveći problem navode ograničene mogućnosti za zaposlenje.
Poslednjih godina sve je više primera ljudi koji se nakon dužeg boravka u velikim gradovima vraćaju u Srem. Neki pokreću poljoprivredna gazdinstva, drugi otvaraju male porodične firme, a treći jednostavno žele mirniji život. Stručnjaci smatraju da bi ulaganje u infrastrukturu, internet mrežu, obrazovanje i lokalnu privredu moglo značajno da oživi sela i zadrži stanovništvo.
Možda odgovor nije ni u selu ni u gradu, već negde između. Srem danas nudi mogućnost da se živi u mirnijem okruženju, a da se pritom ostane povezan sa urbanim centrima. Upravo zbog toga sve više ljudi traži ravnotežu između dve krajnosti – gradske dinamike i seoskog mira.
A šta vi mislite? Da li biste život u gradu zamenili kućom sa dvorištem u nekom od sremačkih sela ili ipak ne biste napustili gradski komfor?
(SMP)