Cenu prodaje i kupovine poljoprivrednog zemljišta u gotovo svim krajevima Srbije diktiraju najviše uslovi proizvodnje hrane na oranicama, a potom i starost vlasnika tih oranica, dok na prodaju i kupovinu zemlje najmanje utiče ponuda i potražnja oraće zemlje. Kad su uslovi za proizvodnju hrane povoljni i ima ko da radi na zemlji, onda je ponuda i potražnja zanemarljiva.
Na prodaju oraće zemlje najčešće se odlučuju staračka domaćinstva iz dva razloga, jedan je onemoćalost da se radi na njivi, a drugi razlog je nemanje čime da se obrađuje zemlja kako bi ona vratila uloženo. Sličan je slučaj i s onima koji dobijaju zemlju restitucijom. Takvi najlakše i najbrže prodaju oranicu.
U Sremu se hektar zemlje može kupiti za preko 10.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Međutim, ako je to zemljište predviđeno za industrijsku zonu, cene po hektaru su i do 20.000 evra, pa i više. O zakupu zemlje i povraćaju zemlje starim vlasnicima u Sremu stručnjaci kažu:
„U zavisnosti gde je i kakva je oraća zemlja u Sremu, zakup je od 250 do 350 evra po hektaru. Zemlju pod zakup najčešće daju staračka domaćinstva. Ona retko i prodaju zemlju. Ali, vlasnici zemlje, koji su je nasledili ili dobili restitucijom, avansno su prodavali zemlju dok još nisu ni dobili rešenja da im je vraćena i da su vlasnici. Oraću zemlju uglavnom kupuju oni koji tove svinje i junad jer nemaju dovoljno hrane sa svojih njiva.”
I s desne obale Save, u Mačvi, oraća zemlja ima visoku cenu i stalnu potražnju za kupovinom, uglavnom od onih koji tove svinje, a takvih u Mačvi ima podosta, naročito u najvećem selu ovog kraja uz Drinu – Badovincima. O prilikama u Mačvi govore seljaci koji su upoznati sa situacijom:
„U Mačvi se hektar zemlje kreće od 5.000 do 15.000 evra po hektaru, u zavisnosti gde je i kakva je zemlja. Veliki proizvođači svinja koji tove po nekoliko hiljada godišnje ne žale da dobru zemlju pored magistralnog puta, između Badovinaca i Mačvanskog Prnjavora, plate i do 15.000 evra. U drugom kraju atara, gde je zemlja lošijeg kvaliteta i slabiji je pristup njivskim putevima, hektar je pet-šest hiljada evra. Najveći problem seljaci u Badovincima imaju što 220 domaćinstava ima svu zemlju s leve obale Drine i zbog nerešenog problema granice niko ne može ni da kupi ni da proda oranicu, a sve je to katastarska opština Badovinci i pripada Republici Srbiji preko opštine Bogatić. Inače, da je problem rešen, ta bi zemlja isto bila veoma skupa.”
Tako je slično i u većim mačvanskim selima Dublju, Glušcima, Klenju, Belotiću, Metkoviću, gde ne možete kupiti hektar zemlje ispod 10.000 evra.
„Čini se da će zemlju sve više kupovati oni koji tove stoku i imaju čime da je obrađuju, a prodavaće je oni koji su ostareli u selu, a njihovi naslednici su iz grada. Tako ćemo u selu imati sve više bezemljaša, a i praznih kuća. Nešto se mora preduzeti da i onaj ko ima mali posed lepo živi s tog poseda. Tako je nekad bilo. I svi su bili zadovoljni. Iskustvo postoji, samo ga treba primeniti”, zaključio je Tešić.
Jedan od naših najpoznatijih agroekonomista u svetu prof. Miladin M. Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ističe da je kod nas cena zemlje u poslednjih deset godina porasla 25 puta i dodaje:
„Nije naša zemlja najskuplja u Evropi, ali u okruženju jeste. U Danskoj je hektar 120.000 evra, u Italiji i više od 70.000 evra, u Holandiji oko 65.000 evra i itd. Ali to su neki drugi uslovi u poljoprivredi i prema tome se ne treba ravnati. Zemlja je majka svih stvari, neuništiva, neprenosiva i nije mrtav kapital kako neko želi da kaže. Naprotiv, to je živi organizam jer na jednom hektaru ima hiljadu i sto milijardi živih organizama, računajući tu i bakterije. Ti organizmi na jednom hektaru teže kao 15 krava od po 750 kilograma.
I umesto da na najboljoj zemlji proizvodimo hranu, mi takvu zemlju dajemo da se na njoj podiže industrijska zona. Umesto da industriju podižemo na devastiranom zemljištu. Na takvom zemljištu je nikao Novi Beograd i to je primer, a ne najbolju oranicu pretvarati u industrijsku zonu. Lane je PKB prodao pet hektara najbolje zemlje za potrebe magacinskog prostora, na putu Beograd – Novi Sad kod Pupinovog mosta, za 750.000 evra hektar. To je, verovatno, najveća cena oraće zemlje u Evropi. Tako je prodavana i dobra oraće zemlja kod Šimanovaca, pored auto-puta, za skoro 200.000 evra po hektaru. To niko ne čini u svetu osim nas. Umesto da povećavamo oraće površine, mi ih smanjujemo. Devastirano zemljište treba pretvarati u industrijske zone.”
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Miomir Filipović)