Sremskomitrovački portal

SREMSKI AUTOPUTEVI: Što više kilometara, skuplja izgradnja? ZAŠTO?

Omiljena igračka svih, a naročito balkanskih vlastodržaca je gradnja auto-puteva. To je sem finansijskog i veliko teološko pitanje, jer sami Bog zna koliko košta kilometar, koliko je „dobar“ izvođač, a koliko ostane „poštenim“ investitorima.

Elem, pre neki dan je otvoren autoput Ruma – Šabac. Vredi se podsetiti da je sve počeli potpisivanjem ugovora vrednog 606 miliona evra sa kineskom kompanijom CRBC o gradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, duge 47,7 kilometara. Godinu dana ranije Srbija je poverila gradnju Moravskog koridora (Pojate –  Preljina, 112,3 kilometra) američko-turskoj kompaniji Behtel- Enka za 745 miliona evra. Oba ugovora su, i pre realizacije, već  proglašena za velike uspehe.

Koga pamćenje služi prisetiće se da je pre desetak godina naša država sa istom kineskom kompanijom potpisala predugovor o gradnji pomenuta dva puta za 642 miliona evra. Da, dobro ste pročitali. I još je predugovorom bilo predviđeno da domaće kompanije učestvuju u 45 odsto radova. Za obe saobraćajnice, prema dokumentu iz 2012. prosečna cena kilometra (sa tunelima i mostovima) trebala je da bude 4,72 miliona evra. Sada će fruškogorska deonica koštati 12,7 miliona po kilometru, a moravska 6,6 miliona.

Predsednik Aleksandar Vučić nam duguje objašnjenje kako su  642 miliona evra narasla na 1,351 milijardi. No, male su šanse da nam odgovori, umesto toga zamajavaće nasa kartama i flomasterima. Umesto objašnjenja dobićemo fakture za plaćanje.

Da su izvođači tražili još – mi bi, kakvi smo, i dali. Ovim Behtelovcima ćemo verovatno dodati 20 odsto na početnu cenu, da se ne naljute, a Kinezi su dobili “svojih” šesto miliona samo za jednu deonicu. I oni će biti zadovoljni. A mi? Nama ostaje da verujemo da to toliko i košta i da se niko nije ugradio sa kojom stotinom miliona. A možemo i da sumnjamo, nije bilo slobodne utakmice, nema drugih ponuđača, sve je dogovoreno u četiri oka.

Istina, ne mogu se cene puteva bukvalno porediti, svaki je priča za sebe. Ipak, stiče se utisak da skuplje nismo nikad gradili, da smo rekorderi i da je čak i ona prethodna dokazano lopovska vlast pravila bolje ugovore. I svaki sledeći kilometar koji ugovara aktuelni srpski režim po pravilu je skuplji, bez obzira na teren, izvođača, cene čelika i betona…

Sećate se onog vica kada razgovaraju dva političara pa gost pita domaćina: “Odakle ti ovakav dvorac” , a gazda odgovara “vidiš onaj auto-put, e pa malo smo…”.  Ne bi bilo nikakvo iznenađenje da za nekoliko godina čitamo naslove tipa: “Desetine miliona ostale u tunelu”, “Asfaltirali provizije” ili “Podignuta optužnica”…

Da ne bude zabune, nije ovo priča protiv gradnje puteva, već protiv dilova daleko od očiju građana u čije džepove se zavlače dugi prsti.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Milenko Vasović)

Exit mobile version