Jesenje lišće raznih boja okitilo je jedinu ulicu u malenom fruškogorskom selu Grgeteg, koja nosi naziv po čuvenom romantičarskom pesniku Branku Radičeviću.
U selu poznatom po istoimenom manastiru, kojeg je po predanju osnovao despot Zmaj Ognjeni Vuk u drugoj polovini 15. veka, čuje se samo huk vetra, nema dečje graje, ni zvuka traktora, motorne testere…
Ulica prazna kao da u mestu nema žive duše.
U 30 kuća ostalo je isto toliko stanovnika, uglavnom stari i nemoćni. Nema prodavnice, škole, ambulante, pošte, nema školaraca ni omladine, drugim rečima, selo u kojem je život stao.
Ušuškan u dolini, koju s jedne strane krase plantaže voća i vinogradi, a sa druge fruškogorske šume, Grgeteg se sprema da utone u zimski san.
– U to malo kuća živi po jedno, najviše dvoje ostarelih ljudi. Od polovine trenutnih žitelja, skoro pola njih će preko zime otići kod svoje dece u gradove, pa će se na proleće vratiti – priča Nevenka Kunić (81), jedna od najstarijih u selu, koja je začas nabrojala sve stanovnike Grgetega. – U selu imamo pet momaka, kojima je vreme za ženidbu, a nijednu devojku, sve su otišle za poslom i boljim životom.
Nevenka je ovde došla 1973, kada je u Grgetegu bilo 130 duša. I oko 35 dece raznog uzrasta. Samo u tri kuće je bilo 13 dece, a danas – nijednog školarca.
– Jedino se manastir podmlađuje, a selo stari i nestaje. Tamo je više od 40 monahinja, a ovde tridesetak stanovnika. Kroz naše selo samo prolaze kad idu u tu svetinju, niko se ne zadržava – govori ova starica.
Grgeteg nema ni vodovod, mada je mreža urađena pre nekoliko godina, ali voda nikako da poteče iz slavina. I pored najava lokalne vlasti da će rešiti taj problem, meštani muku muče sa pijaćom i tehničkom vodom.
– Uglavnom se snabdevamo vodom iz sopstvenih bunara, ali ove godine u njemu nije bilo dovoljno vode. Onda u manastiru točimo vodu za piće – kaže Nevenka.
Sa nama je podelila sećanja na davna vremena, kada je u selu bilo dosta krava, prodavalo se mleko, gajilo voće, cedilo vino… Danas su ostale samo lepe uspomene.
Noći teške i duge kao godina. Zavučemo se u kuće i samo čekamo da svane, da vidimo je li komšija ustao, da li je živ. Nisam nikad pomislila da će teško breme godina zaustaviti život – sa setom kaže Nevenka Kunić.
(Smiljka Kostić)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
