Da li je dosada fenomen modernog doba ili je ona prisutna oduvek u ljudskoj civilizaciji?
Zapravo, dosada postoji čini se, odvajkada, ali je usled sveprisutnog hedonističkog trenda moderne civilizacije ona postala fenomen o kome se više govori i za koji se pronalaze „lekovi“ koji treba da u pojedincu probude osećanje sreće i zadovoljstva. Ovakvim stavom zaboravlja se da dosada nije patološki koncept, pa samim tim i nije potrebno pronalaziti univerzalni lek protiv iste jer svaka osoba sama za sebe može pronaći lek protiv nje.
Dosada je neprijatno osećanje koje se javlja onda kada se osoba nađe u situaciji u kojoj se za nju ne dešava ništa zanimljivo, ništa što zadovoljava neku njenu želju ili potrebu.
Da je situacija postala dosadna može se proceniti po tome što npr. osoba lupka prstima o sto, „klati“ nogom, premešta olovku među prstima… Ovo se najčešće dešava kada ocenjuje situaciju u kojoj je kao nezanimljivu, onu u kojoj je prinuđena da podnosi neprijatnost određeno vreme, tj da trpi. Ukoliko je u mogućnosti osoba može prekinuti naprijatnost koju dosada izaziva tako što će napustiti situaciju.
Međutim, ukoliko je ipak prinuđena da ostane, postoji mogućnost da će postati nervozna, frustrirana, agresivna… Oni koji nisu navikli da podnose neprijatnost i istrpe, teže će izlaziti na kraj sa ovakvim situacijama. Kada su ljudi odrasli, od njih se očekuje da imaju nivo frustracione tolerancije koji je dovoljan da podnesu poslovni sastanak koji je dosadan ili razgovor u društvu na čiji tok ne mogu da utiču.
Razlika između dve gorepomenute situacije je u mogućnosti uticaja. Poslovni sastanak osoba mora da istoleriše, dok je u slučaju neformalnog razgovora u mogućnosti da isti napusti, iako njegov tok ne može da promeni. Kada to uradi, za sebe može pronaći aktivnost koja će joj biti zanimljiva i na taj način smanjiti neprijatnost koju je dosada izazvala.
Dosada koja je vezana za ove trenutne situacije je stanje koje se lakše prevazilazi, najčešće promenom aktivnosti u kojoj se učestvuje. Međutim, postoje osobe koje većinu svog vremena provode „dosađujući se“. One često ne pronalaze zadovoljstvo u toku svog čitavog dana i aktivno ne učestvuju u bilo kojim aktivnostima. Pasivno učetvujući u životu, oni se prepuštaju osećanju dosade. Kako bi donekle prevazišli ovakvo stanje, neki se prepuštaju različitim oblicima zavisnosti (alkohol, kocka, narkomanija…) i na taj način smanjuju izazvanu neprijatnost. Tada se prividno stvara slika da osoba nešto radi, da je aktivna i da joj je zanimljivo i prijatno, što doprinosi tome da se ostaje u ovakvoj situaciji.
Ono što zapravo može sprečiti dosadu su različite aktivnosti koje donose prijatnost i zadovoljstvo. One su za svakog različite (vožnja bicikla, trening, kafa sa prijateljem, čitanje knjige, odlazak u bioskop…), ali je osećaj sreće koji donose za svakog isti.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120