Kako formirate utisak o drugim ljudima? Da li sud donosite na osnovu prvog utiska ili dopuštate da vam druga osoba „predstavi“ sebe. Možda sud ipak donosite na osnovu toga da li je dotična pripadnik neke etničke zajednice, grupe ili kolektiva.
Ovakva vrsta razmišljanja je česta. Većina ljudi svoje mišljenje o drugoj osobi formira baš na osnovu ranije formiranih i usadjenih zaključaka koji najčešće nisu istiniti i odstupaju od ideje o individualnosti, tj. od toga da je svaka osoba individua za sebe i da njeno mišljenje, osećanje ili ponašanje apsolutno ne moraju podržavati stavove zajednice ili grupe kojoj pripada.
Predrasude koje su gore opisane, najčešće nastaju kroz proces vaspitanja.
Roditelji ili bliski članovi šire porodice tokom vaspitanja izražavaju stavove i mišljenja o mnogočemu, pa tako i o drugim ljudima. Takve stavove malo dete usvaja i sa njima se identifikuje bez kritičkog odnosa prema njima. Kako su ovakvi zaključci preuranjeni i nisu podložni bilo kakvoj cenzuri, oni najčešće bivaju pogrešni i dugoročno gledano donose više štete nego koristi. Na primer, predubeđenja na poslu mogu naneti velike štete. Poslodavac koji ima predrasude o nekoj etničkoj zajednici, pripadnike te zajednice će ređe zapošljavati i davati im manje plaćen posao. Tako će on jer je kao dečak usvojio da su pripadnici neke zajednice lenji i glupi možda propustiti stručnjaka u nekoj oblasti posla i dovesti u pitanje učinak vlastite firme.
Ovo je ujedno i dokaz da se ljudi predubedjenja stečenih u ranom dobu najčešće ne oslobadjaju ni u odraslom jer na taj način izbegavaju osećaj nezadovoljstva sobom, a veoma često takvim stavom ostvaruju i neku vrstu dobiti za sebe.
Ako ste recimo muškarac i smatrate da žene nisu dobri vozači, kao i da su plavuše glupe, možete propustiti priliku da možda upoznate inteligentnu plavušu, sjajnog vozača i sa njom ostvarite emotivnu vezu jer vaša predrasuda koja se kosi sa objektivnom realnošću vam to neće dozvoliti. Ona će vas možda sa druge strane sačuvati i potvrde da ste vi loš vozač.
Reč predrasuda izvorno i znači „suditi bez dovoljno zaključaka“ i njeno osnovno cobeležje je očigledan nedostatak opravdanosti i logičke osnove.
Međutim, da one nemaju samo negativnu konotaciju govori i razlog zbog koga su formirane jer one nam često pomažu da ublažimo osećanje sopstvene nesigurnosti i napetosti. One se baziraju na stereotipima koji nam pružaju okvir za objašnjenje događaja o kojima smo neobavešteni ilisamo delimično obavešteni. Taj pojednostavljeni način razmišljanja štedi nam energiju i trud jer „dobijamo gotov i stav, ali i uputstvo za postupanje“ prema onima prema kojima postoji odredjena predrasuda.
Da biste se uspešno sačuvali od ovakvih zakjučaka nastojte da ne sudite unapred, imate otvoreniji i fleksibilniji način razmišljanja, dozvolite sebi samostalno zaključivanje i formiranje stavova baziranih na radoznalosti, istraživanju i želji za upoznavanjem novih ljudi i njihovih vrlina.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120