Sremskomitrovački portal

ŠTA SVE NUDI PANONSKA KRALJICA: Fruška gora – parče raja na zemlji!

Usamljenu ostrvsku planinu izdignutu u sred velike panonske ravnice, naučnici nazivaju “ogledalom geografske prošlosti”. Srbi je mogu nazivati ogledalom kulturne i duhovne prošlosti koje svojim granama pridržavaju stoletne šume najstarijeg srpskog Nacionalnog parka.

Do pre 90 miliona godina, planina Fruška gora bila je ostrvo u Panonskom moru. Kada je more presušilo, ostrvo je ostalo je ostalo bez svog mora, ali mu je u zamenu za to priroda dodelila ulogu jedine planine u ravnoj Vojvodini, izdignute u obliku jednog uskog grebena, dugačkog 75 km, sa kog se pružaju pojedinačni bočni grebeni obrasli hrastovim, grabovim, bukvinim i lipovim šumama.

U beskrajnom zelenilu ovih listopadnih šuma, na proplancima planine koja caruje Panonskom nizijom, vekuje oko dvadeset manastira sagrađenih između 16. i 18 . veka u stilu baroka i moravske arhitekture srednjovekovne Srbije. Zbog bogatstva svetilištima, Frušku goru nazivaju još i “Svetom Gorom“ ili “srpskim Atosom“.

Nekada se u njenim skrivenim udolinama nalazilo čak 35 srpskih pravoslavnih manastira koje je podizala despotska porodica Branković, nastavljajući kult stare Nemanjićke države, ali oni su uništavani u ratovima, i osvajanjima. Od onih koji su preživeli razaranja, napoznatiji su KrušedolNovo HopovoGrgeteg i Jazak. U njima su sahranjeni mnogi znameniti Srbi, poput patrijarha Arsenija Čarnojevića, kralja Milana Obrenovića i kneginje Ljubice.

Ono što ovu planinu čini izuzetnom jeste njeno bogato vinogorje.

Fruškogorski puteljci su i staze vina, pa se u vinarijama od kojih su mnoge uređene kao stara sremska domaćinstva, uz čašu kvalitetnog vina, može doživeti vreme i duh starih Sremaca kao i mnogih učenih ljudi i boema koji su obožavali ovaj kraj.

Najviši delovi Fruške gore su najposećeniji i najatraktivniji posetiocima zbog mnogobrojnih izletišta. Crveni čot (539 m), Veliki Gradac (471), Iriški venac (451 m) i Stražilovo (321 m) na kome se nalazi spomenik pesniku Branku Radičeviću, dominiraju Sremom i predstavljaju izazov turistima, a domaćem stanovništvu oazu mira.

Ne jednom od planinskih oboda, smeštena je banja Vrdnik gde je na izvorima termomineralne vode izgrađen savremeni centar za rehabilitaciju i rekreaciju. A severni obodi planine spuštaju se ka Dunavu uz čiji se šum ravnica lagano smiruje.

Ovu nisku planinu, krasi dvanaest veštačkih jezera, a jedno od najlepših, Ledničko, trenutno je isušeno, ali će se kroz nekoliko godina voda opet vratiti u jezero. Mnoga od ovih jezera su namenjena pecarošima, a za kupanje su najpopularnija, Bruja, kod Erdevika, sa malom plažom, Sot, koji osim plaže ima i ugostiteljske objekte i najuređenije od svih, Borkovačko, na samo 3 km od Rume.

Penušavi slapovi Dumbovačkog vodopada jedini su na Fruškoj gori i to na njenoj severnoj strani i predstavljaju oazu koja je stvarno vredna truda da se do nje dođe. Nalazi se ispod Brankovca i beočinskih livada, a čak i zimi kada ga niske temperature zalede, izgleda božanstveno.

U ovom prirodnom izobilju, koje je prvo u Srbiji proglašeno za nacionalni park, još 1960. godine, žive retke vrste biljaka i životinja. Ona je dom orla krstaša, najugroženije vrste sa Svetske crvene liste, a u šumama se može pronaći i 30 retkih vrsta orhedija čiji je miris prava čarolija.

A razlog tolikoj lepoti Fruške gore u kojoj uživaju i ljudi i biljke i životinje Sremci objašnjavaju jednom prastarom legendom koja kaže da kada je Bog stvarao svet, Sremac uspavao i došao je izvinjavajući se tek sutradan. Međutim, Bog je tada već sve podelio pa mu nije preostalo ništa drugo nego da Sremcu ustupi deo raja. I zato je Srem rajska zemlja jer ima planinu, Dunav i Savu.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(serbia.com)

Exit mobile version