Stavljena tačka na prugu od Šida do Bijeljine

1
4166

Rušenjem stare železničke stanice u Bijeljini, umesto koje će uskoro nići nova, savremena autobuska stanica, kao da je definitivno stavljena tačka na priču o vozovima i životu pored pruge.

Više puta ponavljana obećanja o oživljavanju železničkog saobraćaja na relaciji Bijeljina – Šid, odavno su zaboravljena. Ostale su samo pružne šine, jedva vidljive iz višegodišnjeg šiblja i korova, i stara zgrada železničke stanice u Brocu, koja je šezdesetih godina imala veliki privredni i ekonomski značaj za ovaj deo Semberije.

U tom periodu, stotine meštana Broca, Ostojićeva, Batkovića, Balatuna i Velinog Sela, iskopavalo je šljunak, konjskom zapregom dovozili na stanicu u Brodac, odakle se teretnim kompozicijama vozio na gradilišta Novog Beograda, Zagreba, Sarajeva, Novog Sada…

Bila je to “žila kucavica” Semberije – priča publicista i hroničar ovog kraja Tihomir Nestorović.

Osim šljunka, hiljade vagona sa ove stanice je otišlo natovareno ugljem, šećernom repom, hrastovim trupcima, voćem i žitaricama. Iako se sve radilo ručno, ljudi su bili zadovoljni, jer je pruga garantovala sigurnu prodaju i plasman robe, ali i sigurnu naplatu i dobru zaradu.

Početkom šezdesetih godina, na relaciji Bijeljina – Šid, prugom su krenuli šinobusi, i to je bio pravi preobražaj u putničkom saobraćaju – priča Nestorović. – Sve što je putovalo iz Semberije i u Semberiju, koristilo je putnički voz. Otvorio se prozor u svet!

Generacije đaka iz Srema, Morovića, Rače, Višnjićeva i Adaševaca, ali i đaci iz semberskih sela vozovima su stizali do bijeljinskih škola. To je puno značilo siromašnijoj deci, jer su vozne mesečne karte bile izuzetno jeftine.

Sa bročanske stanice su nekada kretale i svatovske povorke, proliveno je ovde dosta devojačkih suza kada su momci odlazili u vojsku, živeo se život…

Stanica u Brocu izgrađena 1956. imala je stanove za železničare i njihove porodice, a meštani najduže pamte skretničara Vukadina Petkovića iz Đurđeva Polja kod Pirota, koji je nakon smrti sahranjen u Brocu – priseća se Nestorović.

Tokom katastrofalnih poplava 2014. ljudi su sa stokom pronašli spas na pružnom nasipu, ali najtužnije trenutke, pruga je doživela za vreme “Oluje”, kada su hiljade izbeglih Krajišnika spas potražili u Srbiji.

Poslednji šinobus od Bijeljine do Šida prošao je prugom 2002. godine, a od tada pruga i stanica su prepuštani zaboravu, korovu i propadanju.

Vreme neumitno prolazi, ali i danas mnogi meštani, stvore sliku stanice sa karbitnim fenjerom, a u tihim letnjim noćima, kao da odnekud zaklopara “ćiro”…

(S. B. Milošević / Novosti)

1 COMMENT

  1. Poslednji putnicki voz je krenuo sa Bijeljinske stanice 2006. godine a 2009. poslednji teretni. Nazalost pokojni sef Joco nije dozivio da doceka pisak voza… A izgleda necu ni ja… Mnogo lepih uspomena na toj stanici… Raznih dogodovstina… Druzenja sa otpravnicima , skretnicarima i manevristima… Sada su to sve samo izbledele uspomene 🙁

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here