Iako su građani Mitrovice u proteklih petnaest i više godina navikli na svakojake gluposti i zloupotrebe službenog položaja od strane lokalnih političara, retko su imali priliku da u živo vide nečije individualno usavršavanje upravo u vremenu dok se nalazio na funkciji.
U ovom trenutku postoji nekoliko primera ljudi koji nisu uludo potrošili vreme trajanja mandata.
Kad već građani nisu imali ama baš nikakvu drugu korist od njih, zamenik gradonačelnika Tomislav Janković i potpredsednik gradske skupštine Zoran Miščević, svoju budžetsku epohu su iskoristili za stručno usavršavanje.
Miščević je, po sopstvenom priznanju, doktorirao Nešto na izvesnom univerzitetu Negde (navodno je reč o doktoratu stečenom u Brčkom, mada dežurni cinici tvrde da je ipak u pitanju okolina Brčkog, takozvana Vukojebina Gornja).
Postavši doktor, Zoran Miščević je odlučio da mu takvom nije više mesto u stranci minornih potencijala DSS-u, pa je prešao u SNS. Nezvanično saznajemo da mu je mesto u SNS-u obezbedio učitelj (koji ipak voli da se naziva profesorom) Milan Kovačević.
Ono što žulja doktora Miščevića je minorni položaj u SNS-u tako da će u sledećoj predizbornoj kampanji morati da se dokazuje lepljenjem plakata i deljenjem stranačkih flajera po centru grada. Što baš i nije fer prema jednom doktoru, makar bio i brćanskog ranga.
Drugi visoki funkcioner koji se doškolovao u vreme svog mandata je zamenik gradonačelnika Tomislav Janković, čovek koji je sleteo u Mitrovicu sa diplomom Više PTT škole, a onda se, na početku sadašnjeg mandata (beše to 2012. godine) okitio i završenim Megatrend mendžamentom stečenom u potpuno drugom pravcu (odavle gledajući) u odnosu na Miščevića.
U međuvremenu, na istom profilu, pored milion miliona sopstvenih slika u raznim situacijama, osvanuo je i podatak da je diplomirao na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu.
E sad, pošto Tomislav Janković ne daje izjave za Portal, ostaje nam samo da pretpostavimo da je gornji podatak ili lažan ili je dotični studirao u vreme dok je obavljao dužnost zamenika gradonačelnika.
Dakle, umesto da juri investitore i, kao diplomirani menadžer – diplomac zaječarskog fakulteta, stvara mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, on je u radno vreme, u svom kabinetu, spremao ispite na zrenjaninskom Tehničkom fakultetu.
I uz put se slikao za svoj Fejsbuk profil na svakom mogućem mestu gde je, o trošku građana, boravio.
Dok mitrovačka deca (koji studiraju u starosnoj dobi kad je uobičajeno vreme za to) podnose molbe za studentske stipendije i kredite, dok dobar deo njih biva odbijen, pa se školuje o trošku roditelja, bezobrazno inteligentna odluka Tome Jankovića, studenta iz Velike Ivanče, bila je da to učini na račun poreskih obveznika grada u koji ga je prihvatio.
I, na kraju, koliko nas koštaju studenti poput Jankovića.
Ako se uzme u obzir da je njegova bruto plata na mesečnom nivou po podacima Gradske uprave za budžet 127.301 dinar, pa se to pomnoži sa dvanaest meseci godišnje, a zatim i sa četiri godine, ispada da je njegovo studiranje koštalo grad Sremsku Mitrovicu preko šest miliona dinara ili više od 50 hiljada evra.
Zar Grad nije imao gde potrošiti ovaj novac umesto da ga daje beskorisnom studentu iz Velike Ivanče?
M. Milivojević