Struja poskupljuje oko 8%

0
662

JESTE zvanično najavljeno poskupljenje struje od februara naredne godine za 3,4 odsto, ali će nam račun naredne godine za ovaj mesec biti veći za ukupno 7,9 odsto, imajući u vidu i povećanje naknade za obnovljive izvore energije koju takođe plaćamo kroz račun.

Prva zvanična najava bila je da će struja u Srbiji poskupeti od 1. februara sledeće godine i to za 3,4 odsto. Potom je stigla i druga informacija, odnosno vladina uredba po kojoj će već od 1. januara potrošači imati veći račun i kroz povećanje posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.

Ova naknada će biti veća skoro četiri i po puta – sa sadašnjih 0,093 dinara po kilovatu utrošene struje poskupeće na 0,437 dinara i ukupno povećanje struje u 2021. podići na oko 8 odsto.

S obzirom na to da je prosečan račun za električnu energiju za domaćinstva oko 3.000 dinara, ova dva poskupljenja praktično znače da bi računi u narednoj godini mogli da budu veći za oko 400 dinara u proseku.

Podsetimo, struja je poslednji put poskupela 1. decembra prošle godine i to za 3,9 odsto. Prethodno je cena povećana u oktobru 2017. godine, i to za dva odsto, što je mesečni račun prosečnog potrošača povećalo za 68 dinara.

Novo poskupljenje počinje sa februarskim računima, a Agencija za energetiku navela je da je “i nakon ove korekcije, prve od kraja 2019. godine, cena električne energije u Srbiji i dalje značajno niža od cena u zemljama regiona i Evrope”.

Naime, struja je za oko 7 odsto odsto niža nego u Makedoniji, 18 odsto nego u BiH, 24 odsto nego u Albaniji, 35,8 odsto nego u Bugarskoj, 79,97 odsto nego u Hrvatskoj, 85 odsto nego u Rumuniji, 125 odsto nego u Sloveniji.

Ubedljivo najskuplju struju u Evropi plaćaju domaćinstva u Nemačkoj i Danskoj, čak 30,5 evrocenti po kilovat-času, što je najveća poznata cena struje u svetu.

MMF tražio veću naknadu i u 2020.

Što se tiče naknade za obnovljive izvore energije, ova stavka je poslednji put povećana 2015. godine, sa 0,081 dinar po kWh na 0,093 dinara po kWh.

  • Vlada je morala da pribegne ovom potezu, jer je ova naknada od 2015. godine ista. Na uvećanju izdvajanja za OIE je posebno insistirao MMF, koji je i nakon poslednje sesije preporučio da se ova naknada mora značajno uvećati jer u protivnom preti opasnost da se EPS dodatno optereti, odnosno da se razlika proizvođačima mora namiriti iz njihove kase. Ovo tim pre što se broj ovih subjekata koji proizvode OIE u poslednjih pet godina značajno uvećao, a sredstva za njihovo podmirivanje su ostala ista. To je sada promenjeno, odnosno na ovaj način pokušaće da se ova anomalija otkloni“, navodi naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje da uvećanje ove stavke jeste značajan udar na džep potrošača, ali da se nije mogao izbeći.
  • Bez te odluke bilo bi problema u namirivanju obaveza prema povlašćenim proizvođačima električne energije. To su međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela kako bi se podstakla proizvodnja zelenih kilovata i to mora da se poštuje. Treba da se zna da je MMF tražio da se naknada za OIE promeni i u 2020. godini ali da je vlada uspela da tu obavezu odloži.

Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, koju plaćaju građani i privreda, uvedena je 2013. godine kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

Novosti

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here