Ova četiri sela teško da bi se ikada samostalno našla u okvirima naših reportaža. Razlog je sasvim jednostavan. Šišatovac, Mala Remeta, Grgeteg i Velika Remeta zajedno jedva da imaju 400 stanovnika!
Teško da ćete sresti nekog u Sremu ko vam neće reći da je zaljubljen u Frušku goru. Nevolja je, međutim, što ta ljubav, gotovo bez izuzetka, cveta samo vikendom i na „crveno“ slovo u kalendaru. Svi zajedno olako zaboravljamo da ima i onih kojima Fruška gora ne predstavlja samo izletište – već dom u kojem svakodnevno žive. I tu namah slika prestaje da bude idilična.
U planovima o strateškom razvoju Vojvodine na gotovo svim mestima naglašava se kako postoje dve tačke na kojima treba insistirati. Prva je, naravno, poljoprivreda. A druga je – Fruška gora. I ponekad bi nam se zaista moglo učiniti da jeste tako. Gotovo da nema dana da u nekom od medija ne osvane vest o turističkom potencijalu banje Vrdnik, o novim zasadima voća i vinograda na fruškogorskim padinama, o jagmama za kuće u Čortanovcima…
Reklo bi se da Fruška gora buja od života. U to nas obilato uveravaju i svi oni tekstovi, koji u maniru turističkih bedekera, jedinu vojvođansku „planinu“ vide kao stazu „okupanu mirisima svežeg voća i livadskog cveća“, po kojoj teku vino, med i mleko. Ali ukoliko odlučite da sednete u kola i provozate se po Fruškoj gori, ne računajući onih par izvikanih mesta – zateći ćete stvarnost koja je dijametralno drugačija. Do te mere, kako se vrlo osnovano pretpostavlja, da za 50 godina više od polovine fruškogorskih sela neće postojati.
Evo samo najosnovnijih činjenica. Opština Irig ima 11 mesta. Među njima je Velika Remeta sa svojih 40 stanovnika. Grgeteg ima otprilike isto toliko. Krušedol naseljava oko 300 ljudi. Toliko ih je i u Šatrincima. U Maloj Remeti živi stotinak ljudi. U Neradinu možda ima i svih 500, mada u taj podatak otvoreno sumnjamo.
U Rivici ih je tek nešto više… Pa i tu su nam gotovo u svim selima rekli: „Toliko nas je preko dana. Ali nemoj da nas brojiš na spavanju…”
U mitrovačkom području stvari su potpuno merljive. Mitrovica ima 11 fruškogorskih sela. U njima je, prema poslednjem popisu, ukupno živelo 9.216 stanovnika. Situacija je još nepovoljnija ako uzmemo u obzir prosek godina njihovih stanovnika. Dovoljno je reći da u vreme objave ovog članka Šišatovac i Šuljam imaju po jednog đaka prvaka, Bešenovo četiri, Ležimir pet… Sve u svemu, budućnost ovih mesta je poprilično maglovita. Iza ovih brojki krije se činjenica da svaki oblik organizovanja normalnih uslova za život postaje ekonomski neodrživ. Prodavnice, pošte, ambulante, linije autobuskog prevoza, postaju luksuz, a ne stvar preke potrebe.
Vođeni uverenjem da Fruška gora zaista jeste suštinski važna, a opet, osećanjem da smo uveliko nemarni kada je u pitanju opstanak njenih sela, pa dakle i života na njoj, predstavljamo ovom prilikom četiri sela koja mnogi znaju samo sa geografskih karata. Razlog je sasvim jednostavan. Šišatovac, Mala Remeta, Grgeteg i Velika Remeta zajedno jedva da imaju 400 stanovnika!
Ako krenete sa zapada u pravcu istoka, u oči svakako najpre upada činjenica da su sva četiri naziva prepoznatljiva pre svega kao imena manastira koje preko godine poseti na desetine hiljada ljudi.
No, pored manastira malo ko primeti i sela uz njih. Sela po čijim sokacima žive i deca, i sasvim mladi ljudi, pa onda one dve generacije starije od njih. I svi imaju svoje specifične potrebe. Jedni bi da se zabave. Drugi da kvalitetno provedu vreme. Treći, prirodno dobu u kojem živimo, očekuju da imaju besprekoran signal za internet i mobilnu telefoniju, da imaju prodavnicu, poštu, dom zdravlja, autobusku stanicu, školu, uređene seoske puteve, kvalitetno urađenu struju i vodu…
Nažalost, u Šišatovcu, Maloj Remeti, Grgetegu i Velikoj Remeti tek sporadično možete sresti nešto s pobrojanog spiska. Gotovo da više nema ni nade da može biti drugačije. Realno je teško naći razlog zbog kog bi neko investirao u mestu u kom živi manje od 100 stanovnika. Tu je trka s vremenom pomalo izgubljena. Činjenica je da sva četiri mesta ubrzano menjaju svoj karakter. Od nekadašnjih karakterističnih sremačkih sela, polako ali sigurno, prerastaju u vikend-zone. Dovoljno je proći kroz njih. Umesto sadržaja o kojima smo govorili, niču isključivo restorani i pansioni namenjeni gostima i putnicima namernicima.
Preostalim meštanima ostaje jedino da se prilagode situaciji, pa eventualno svoju kućnu radinost prilagode potrebama turista i vikendaša, kojih će ovde u budućnosti biti sve više. Onaj klasičan, starosedelački način života, tipičan za vinski Srem, ostaće opevan uz tamburu. I samo tamo. Ako u za ove prilike ogromnim Čortanovcima, odavno imamo duplo više vikendica nego seoskih kuća, jedan Grgeteg, budimo realni, nema čemu da se nada.
ŠIŠATOVAC: Pretražujući internet, naći ćete podatak da selo ima „oko 200 stanovnika“. Istini na volju, toliko ih je bilo na popisu urađenom pre više od 10 godina. Danas ih je, nažalost, gotovo upola manje. Ipak, to što selo nema prodavnicu ili bilo šta od drugima uobičajenih sadržaja, problem je samo starijim ljudima. Oni mlađi idu u jedva tri kilometra udaljeni Ležimir, a za bilo šta „ozbiljnije“ tu je Sremska Mitrovica, do koje ima 16 kilometara. Selo koje vijuga niz nekoliko brežuljaka, s oba kraja ima po jedan znameniti manastir. Šišatovac je uveliko proslavljen. Ali i obližnju Petkovicu svakako treba videti. Sve je više meštana koji se upravo prilagođavaju činjenici da bi se moglo pristojno živeti od sve brojnijih turista. S njima će u selo stići i dobri putevi. A uz njih, šta ćeš lepše od fruškogorskog meda, sira, jaja, slanine, vina i rakije.
MALA REMETA: Na našem kratkom putu, jedino mesto na kom smo se iskreno iznenadili bila je Mala Remeta. Selo ima stotinak stanovnika. Ali, već na ulazu u Remetu s „gornje“ strane, iznad manastira, pomislite da ste negde na Zlatiboru ili Kopaoniku! Eko-naselje „Ruža vetrova“ sa sedam impresivnih objekata od sibirskog kedra i pogledom koji puca na pola Srema, nešto je nesvakidašnje. Mala Remeta postaje nezaobilazno mesto na turističkoj mapi. Velnes centar s bazenom, uz nekoliko odranije poznatih restorana u selu, sa sve vinarijom „Deurić“ u podnožju sela i Fruškogorskom lugarnicom, čine ovo mesto nezaobilaznom rutom na putevima turističke znatiželje. Velik broj ovdašnjih, sada trošnih seoskih kuća, možda i ne slute kakva ih sudbina čeka. A loše biti ne može.
Istina je i da Mala Remeta ima puno mladih za koje treba obezbediti osnovne uslove za ostanak u selu (urbanistički plan, vodovod i kanalizacija) jer treba uzeti u obzir da i pored boravka u ovom mestu, s obzirom na udaljenost, može da se putuje i radi u Novom Sadu ili Beogradu, Inđiji ili Rumi.
GRGETEG: On je još pre pola veka imao samo 130 stanovnika. Danas ima više monahinja u čuvenom manastiru nego meštana u jedinoj seoskoj ulici. U nizu od četiri sela koje smo posetili, Grgeteg je uvek bio u najtežoj situaciji. Loš put, nepostojanje bilo kakvog sadržaja, te činjenica da mesto ni dan-danas nema vodovod, učinili su da i ono malo stanovnika s vremenom potraži sreću na drugoj strani. Prijatno nas je iznenadilo to što smo neposredno pre ulaza u manastirsku portu ugledali kako je, otkad smo poslednji put bili ovde, u blizini iznikao lep restoran. Ovdašnji manastir, koji je po predanju podigao Zmaj Ognjeni Vuk, jedan je od najznačajnijih, ne samo na Fruškoj gori. Hiljade njegovih hodočasnika od sada će imati i lepu priliku za predah. Samo selo ionako živi još samo u uspomenama najstarijih meštana.
VELIKA REMETA: Pre jednu deceniju Velika Remeta zvanično je imala 44 stanovnika. I tu je početak i kraj priče o Remeti kao selu. U međuvremenu dogodilo se nešto drugo. Agilnošću i harizmom arhimandrita Stefana Vučkovića, ovdašnji manastir, malo je reći, postao je kultno mesto. Lično smo se uverili da je vikendom i crkvenim praznicima na parkiralištu dugom stotinak metara, od ulaza u portu do manastirske kapije – nemoguće pronaći slobodno mesto. Uz to, harizmatični otac Stefan podigao je pravo etno-selo s bezbroj sadržaja. U neposrednoj blizini manastira danas je moguće provesti čitav dan u jedinstvenoj atmosferi. Ova činjenica, uz nekoliko desetina impresivnih vikend-kuća, dala je Velikoj Remeti neku sasvim posebnu draž. Kao selo, gotovo da se više i ne pominje. A i zašto bi, kada joj je i ovako sasvim lepo.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Ilija Tucić/foto: Maja Tomas)