Poslednjih nekoliko decenija, obeležio je veliki pad kvaliteta u obrazovanju. Najmanje pažnje i ulaganja dobio je ovaj najbitniji resor u društvu. Loše upravljanje i rad Ministarstva prosvete, dovelo je do toga da sve više đaka izlazi iz škola bez znanja.
Lobiranje pojedinih škola u okviru promocije i „profesionalne orijentacije„, kao i poklanjanje ocena u istim, postalo je praksa. Kako bi učionice bile pune, norme popunjene, kriterijumi se spuštaju do srama. Neodlučna deca radije će krenuti lakšim putem i bez mnogo truda i rada provoditi srednjoškolske dane.
Gimnazije su izgubile odeljenja zbog toga što mora da se uči. Zanatski smerovi su se ugasili „zato što je teško raditi„. Međutim, jedna stvar treba svima da bude jasna, a to je da ne mogu svi biti medicinski radnici, ekonomisti, pravnici ili menadžeri. Zato i jeste toliki broj mladih ljudi na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja.
Od pre par godina, i u našoj zemlji uvedeno je dualno obrazovanje. Trenutno je zastupljeno i u nekoliko škola u Sremskoj Mitrovici. Sistem dualnog obrazovanja funkcioniše tako da se u stručnim školama praksa obavlja ne samo u školskim radionicama, nego i u kompanijama i fabrikama sa kojima škole uspostave saradnju. Iako ovakav tip školovanja zahteva veća ulaganja, učenici dobijaju i veća znanja, proširuju postojeća, na terenu ih usavršavaju i tako mnogo brže izuče svoje zanate. Takođe, u kompanijama u kojima obavljaju praksu, mogu biti plaćeni za to, a nakon svršetka obrazovanja, i dobiti posao u istoj firmi, što je dodatni podsticaj.
Svedoci smo toga da je sve manje dobrih i pravih majstora, onih koji će znati posao da urade valjano i kvalitetno. Nekada su se zanati prenosili s kolena na koleno, s generacije na generaciju, onda su uvedeni u škole i usavršeni. Pored zanata, imali su obrazovanje i iz drugih predmeta i svaka firma imala je dobre majstore. Međutim, počeli su da se se gase, da nestaju. Isto tako, ekonomisti i pravnici, imali su prakse u fabrikama i sudovima. Nažalost, sada je dovoljan samo potpis bez ijednog pojavljivanja, da bi se reklo da je praksa obavljena. Otuda sva ona silna „zvanja bez znanja“.
Mnogi iz srednjoškolskih klupa prelaze na fakultetske, i tu nastaju još veći problemi. Iako je danas relativno lako završiti većuni fakulteta, studiranje bez prethodnog znanja i radnih navika se oduži ili nikada ne završi. A, kako neko može biti dobar u svom poslu posle 8, 9, 10 i više godina studiranja? Da i ne pominjemo ove silne partijske kadrove koji završavaju privatne fakultete posle nekoliko meseci ili nedelja i dobijaju skupo plaćena budžetska nameštenja i funkcije. Oni dodatno destimulišu našu školsku omladinu i urušavaju obrazovni sistem. Sve to, dovodi je do propasti u obrazovanju, a samim tim i do deficita stručnjaka u mnogim oblastima.
Naposletku, kada sve sagledamo, jasno je da do promena mora doći, i to što pre. Ističe nam vreme, iz škola izlaze generacije i generacije omladinaca koji ne znaju da rade, ne umeju da primene naučeno, ili uopšte nisu naučeni. Vreme je da obrazovanje bude na prvom mestu jer je to budućnost i naša jedina investicija.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Danijela Zukić)