Na prostoru gde danas tiho protiče svakodnevica Sremske Mitrovice, nekada je kucalo srce jednog velikog sveta. Bio je to svet u kojem su reč, vera i tišina imale snagu da menjaju istoriju. U središtu tog sveta stajao je čovek koji nije nosio krunu, ali je nosio odgovornost veće težine. Sveti Irinej, episkop Sirmijuma, nije zapovedao vojskom niti izdavao zakone, ali je bio svetionik savesti u vremenu mraka.
Njegovo svedočenje vere u doba kada je verovati značilo suprotstaviti se carstvu bilo je snažno upravo zato što nije tražilo pažnju. Njegov glas nije bio najglasniji, ali je bio najpostojaniji. Njegova tišina nije bila slabost, već snaga onih koji veruju iskreno i duboko.
Vera jača od straha
O poreklu Svetog Irineja znamo malo, ali ono što znamo dovoljno je da sagledamo njegovu veličinu. Rođen je u drugoj polovini trećeg veka, najverovatnije u Sirmijumu ili okolini, u vreme kada je hrišćanska vera bila tek klica u zemlji čvrsto ukorenjenog paganstva. Irenej je odrastao kao obrazovan i mudar čovek, a njegova duhovna snaga i moralna doslednost učinili su ga prvim poznatim episkopom grada. Okupljao je vernike, hrabrio progonjene, krštavao, učio, tešio i bodrio. Njegova reč bila je uteha, a njegova pojava sigurnost i orijentir u nesigurnom vremenu.
Kada su rimske vlasti zahtevale da se prinosi žrtva paganskim bogovima, Irinej nije ustuknuo. Nije se bunio niti bežao, nije tražio način da se izvuče. Samo je mirno rekao ne. Znao je šta ga čeka. Znao je da će biti uhapšen, da će biti pozvan pred sud i da će morati da bira između života i vere. Izabrao je veru, ne zbog tvrdoglavosti, već zbog uverenja da se istina ne može menjati po potrebi.
Njegov stav pred sudijama nije bio prkos, već duboko ukorenjena hrabrost. Nije molio za milost, nije tražio izgovore. Branio je ono što je živeo. Za njega vera nije bila samo unutrašnje osećanje već jasan životni put. Bila je prisutna u svakom njegovom delu i pogledu, u svakom koraku koji je pravio.
Tihi pobednik
Pogubljen je oko 304. godine, najverovatnije u svom rodnom gradu. Njegova smrt nije izazvala ustanke niti je bila obeležena velikim rečima, ali je u tišini pokrenula najdublje slojeve ljudske svesti. Njegovo ime preživelo je vekove ne zato što je vladao, već zato što je ostao veran.
U trenutku kada je slušao presudu, Irinej nije pokazivao strah. Stajao je mirno, svestan da gubi samo prolazno, a zadržava ono što je večno. Njegova pobuna nije imala oružje, nije širila mržnju. Bila je tiha, ali nepokolebljiva. I baš u toj tišini leži snaga koja nadilazi granice vremena i prostora.
Primer za sva vremena
Danas, dok hodamo ulicama Sremske Mitrovice, možda ne znamo tačno mesto gde je Irinej poslednji put stajao. Možda ne vidimo njegove tragove, ali oni postoje, duboko usađeni u temelje ovog grada. Njegova vera nije bila bučna, nije tražila aplauz. Bila je svakodnevna, skromna i istinita. Bila je izbor koji se ne donosi jednom, već iznova svakoga dana.
Irinej nije ostavio carstvo, ostavio je primer. Pokazao je da čak i u najmračnijim vremenima može postojati svetlost koju niko ne može ugasiti. Zato Sirmijum nije samo arheološko nalazište već duhovni prostor. To je mesto koje ne podseća samo na ono što je bilo, već inspiriše na ono što može biti. Veličina ne leži u broju sledbenika, već u dubini istine kojoj ostajemo verni. Sveti Irenej nas uči da postoji snaga u blagosti, da najvažniji odgovori često dolaze iz tišine i da pravo nasleđe nije u moći, već u tragu koji ostavimo u ljudima.
Poštovanje kroz vekove
Iako su ga ljudi njegovog vremena pogubili, Irinej je postao stub za one koji su dolazili posle. Crkva ga je brzo prepoznala kao mučenika i svetitelja. Njegovo ime upisano je u crkvene kalendare. Danas se Sveti Irinej Sirmijumski poštuje i u Pravoslavnoj i u Katoličkoj crkvi. Iako njegov grob nije sačuvan, njegovo ime živi u molitvama, zapisima i svesti onih koji i dalje pronalaze snagu u njegovom primeru. On je sažetak svega što čovek može ostaviti svetu, veru koja ne traži dokaz i snagu koja ne traži priznanje.
U svakom trenutku kada stojimo pred sobom i donosimo odluke koje nas određuju, u toj tišini možda i nečujno odzvanja njegov glas. Irenej nas podseća da dostojanstvo nije stvar okolnosti, već izbora. A oni najvažniji izbori, čak i kada su tihi, najduže traju.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
