RMS Titanik, najveći putnički brod na svetu u to vreme, potonuo je 1912. nakon sudara sa santom leda u Atlantskom okeanu, a tokom ove tragedije poginulo je više od 700 ljudi. Olupina broda otkrivena je 1985. godine, a ekspedicije održane u junu 2003. imale su za cilj da istraže šta je ostalo od istorijskog i kulturnog značaja Titanika. Među najznačajnijim otkrićima bio je vinski podrum, najstariji na svetu.
1985. godine, zajednička francusko-američka ekspedicija locirala je potopljeni brod na približno 12.500 stopa (3.800 m) ispod nivoa mora. Od tada, područje oko njega je zapečaćeno kako bi se sprečila pljačka i sačuvala olupina. Titanik nije bio samo najveći brod na svetu, bio je i svojevrsni plutajući vinski podrum. Putnici i posada čuvenog broda imali su pristup najboljim francuskim vinima tog vremena, od kojih se neka danas flaširaju.
Više nego na bilo kom drugom brodu, na Titaniku je bilo preko 1.500 boca vina. U stvari, okeanografi su otkrili da su mnoge od ovih boca još uvek uglavnom netaknute i pitke nakon skoro 100 godina pod vodom.
Ovo je rezultiralo fascinantnom studijom o efektima promene temperature na starenje vina i koliko je vremena potrebno da se stvari poput etiketa raspadnu kada su izložene ekstremnoj toploti ili niskim temperaturama tokom vremena. Vino je bilo na brodu samo devet dana pre nego što je potonulo. Pronašli su uglavnom crna vina i nešto belog. Neka su bila retka fina vina koja bi bila skupa i verovatno su imala visoke ocene za svoje vreme.
A među njima i jedno vino iz Srbije…
Srbija ima dugu i jaku tradiciju proizvodnje vina, a širom zemlje postoje razni vinski putevi i regioni. Jedan od najpoznatijih je Fruška gora i živopisna sela koja se nalaze na njenim brdima, a posebno su u svetu vinarstva značajni Sremski Karlovci.
Iako se sa administrativne perspektive smatraju selom, Sremski Karlovci imaju građanski duh sa otmenim zgradama i trgovima zaostalim iz nekog drugog vremena kada su bili važan kulturni centar prosperitetne kraljevine. Zanimljivo je da čak i vino sa ovog mesta ima poseban ekskluzivni osećaj – lokalno proizveden bermet je svetski poznato, originalno srpsko vino koje je stiglo čak i do Titanika, gde se služilo kao delikatesno vino.
Bermet je jedinstvena vrsta aromatičnog desertnog vina, a njegov divan slatki ukus je lako potceniti. Ali pazite, sadrži oko 15-18% alkohola! Uglavnom pripremano kao crno vino, bilo je izuzetno popularno u kraljevskim evropskim porodicama u 15. veku, a izvezeno je u Sjedinjene Države krajem 19. veka.
Legenda kaže da su za vreme vladavine Habzburške monarhije Sremski Karlovci bili važno rečno pristanište, iz kojeg su se vina izvozila u Beč i ostatak Evrope. Marija Terezija je izuzetno volela bermet, stalno je naručivala znatne količine i želela je da zna odakle dolazi. Kada je saznala da dolazi iz malog sela na južnim obodima carstva, oslobodila je muškarce iz ovog kraja vojne službe i učešća u ratnim sukobima kako bi im omogućila da se koncentrišu na proizvodnju vina.
Iako su sastojci nadaleko poznati, proces pravljenja bermeta ostaje dobro čuvana tajna meštana. Specifične arome se razlikuju od proizvođača do proizvođača i uključuju dodavanje lekovitog bilja i prirodnih začina koji se nalaze na Fruškoj gori, tokom procesa fermentacije. Glavna ideja o poreklu bermeta pripisuje se manastirima tog područja, dok je ukus evoluirao tokom godina eksperimentisanja.
Vinarije i restorani u Sremskim Karlovcima nude svoju verziju bermeta. Sa malim razlikama u izradi i ukusima, potpuno je individualno koji će vam biti najbolji. Dok se originalni srpski vinski bermet lako može naći i drugde u svetu, suvišno je reći da on ipak najkvalitetniji na svom izvoru – u živopisnom selu Sremski Karlovci.
Neki njegov rajski slatki ukus pripisuju čistom vazduhu i netaknutoj prirodi Nacionalnog parka Fruška gora, a šta god da je njegova tajna, nije iznenađenje što je stigao i do legendarnog Titanika!
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Katarina Nikolić)