Mada su prethodni dani u većini domova širom Srbije provedeni u praznovanju i odmoru, pojedinci koji su u svojim lokalnim sredinama profilisani kao politički aktivisti, očigledno su imali i pametnija posla od proslavljanja jednog od najvećih hrišćanskih praznika.
Među njima je svakako i Tomislav Janković, nezvanični šef SNS-ovog stranačkog internet-tima u gradu, koji je prethodnih dana odneo apsolutnu pobedu po ostavljanju svojih komentara (tzv. botovanju) na društvenim mrežama.
Čak je i veliki broj građana, u snimku N1 televizije, koja je u subotu prenosila protestnu šetnju opozicije u Beogradu, moglo na svojim malim ekranima da primeti mnoštvo Jankovićevih komentara, koji bi se najmanje mogli definisati kao politički stav, a mnogo više kao širenje mržnje prema ljudima koji drugačije misle.
Sve bi to neopaženo prošlo u političkom sistemu kakvo je naše, da pomenuti Janković ne vrši funkciju predsednika Skupštine grada Sremska Mitrovica. Dakle, osoba čiju zaradu finansiraju iz svojih džepova svi građani bez obzira na njihovu političku opredeljenost, i koja bi, u skladu s tim, morala da afirmiše toleranciju i pravo na različiti stav – potpuno suprotno, jezikom mržnje, proziva i vređa deo građana koji ga izdržavaju i omogućavaju mu da, njihovim teško zarađenim novcem, lagodno živi koristeći sve privilegije koje mu funkcija omogućava.
Inače, na lik i delo Tomislava Jankovića upozoravano je još 2012. godine, kada je na naprednjačkom talasu, od poštara došao na poziciju zamenika gradonačelnika u periodu od 2012. do 2016. godine. Nakon toga, na funkciji predsednika gradske skupštine menja Milana Kovačevića, koji se, s druge strane, pomera u pokrajinski sekretarijat za obrazovanje.
Ko je i odakle je Janković – to niko ne zna!
Navodno je poreklom iz Velike Ivanče (što bi rekao Bajaga u pesmi – to je „negde dole, južno“). Od obrazovanja imao je višu PTT školu, a nakon toga, započevši političku karijeru (prvo kao radikal, a onda i naprednjak) završio je brzopotezno i nekakav privatni fakultet u Zaječaru, da bi diplomu mastera stekao u Zrenjaninu, u širokom luku obilazeći državne univerzitetske centre u Beogradu i Novom Sadu.
Radio je u Inđiji, a ženidbom/udajom završio je u Mačvanskoj Mitrovici, u kući svog tasta, u kojoj i danas živi. Tako se obreo među nama, Mitrovčanima, preko kojih ima očiglednu nameru da ostvari još uspešniju političku karijeru.
Sudeći po objavama na društvenim mrežama, Jankovićev hobi je, pored botovanja, i da se do besvesti fotografiše u svim mogućim pozama i kombinacijama, naročito koristeći priliku kada se nalazi u blizini poznatih javnih ličnosti.
Pored, za današnje prilike, bezobrazno visoke funkcionerke plate, od privilegija koristi i mogućnost da arči službeni automobil koji je, kako se saznaje po opštinskim kuloarima, češće parkiran ispred tastove kuće (na adresi na kojoj živi Tomislav Janković), nego na službenom parkingu.
Poslednih dana, svojim „botovskim“ aktivnostima privukao je i pažnju raznih trivijalnih grupa na Fejsbuku koje su počele da traže i njegovu ostavku na mesto predsednika gradske skupštine, zahtevajući od njega da na svoj (a ne njihov) račun, vređa političke neistomišljenike.
I oko toga se, prosto, moramo svi složiti – apsolutno je nemoralno da neko upotrebljava jezik mržnje vršeći funkciju koja se finansira, pored ostalog, i iz džepova onih građana koji ne dele njegove političke poglede.
(Milan Milivojević/ foto: Facebook)