Od kako je mitrovačka skupština nedavno donela Odluku o izradi Plana detaljne regulacije dela stambenog naselja „Aleja“ u Sremskoj Mitrovici, interesovanje za ovaj dokument i nameru koju on sa sobom nosi, ne jenjava.
To i nije preterano čudno ako se u obzir uzme činjenica da je ovom Odlukom predviđeno stvaranje građevinskih parcela na prostoru za koji se u javnosti smatra da pripada Spomen kompleksu “Spomen groblje”. Dodatni oprez kod Mitrovčana izaziva obrazloženje Odluke u kojoj se, između ostalog, kao Prostor obuhvata Plana navodi “deo stambenog naselja i deo Spomen parka”, i to linijom: “severna strana ulice Desanke Maksimović, na istoku istočna strana ulice Jovana Cvijića, na jugu i zapadu postojeće staze Spomen parka“. Ukupna površina Obuhvata Plana (preliminarno) iznosi “oko 10,10 ha”.
Kako se dalje u obrazloženju navodi, „poseban cilj uređenja prostora u obuhvatu Plana je stvaranje planskog osnova za formiranje naseljske saobraćajnice i građevinske parcele za izgradnju porodičnih stambenih objekata, kao završne faze uređenja prostora stambenog naselja “Aleja”. Planira se novi niz građevinskih parcela u zaleđu postojećih parcela u ulici Desanke Maksimović, izgradnja saobraćajnice koja će povezivati ulicu Desanke Maksimovcić i Jovana Cvijića. Prostor planiranog uličnog koridora urediće se kao zelena površina u javnoj nameni sa pratećim sadržajima koji će naselje povezati sa zelenim površinama Spomen parka. Planom će se rešiti problem uređenja postojećeg kanala i odvođenja atmosferskih voda u ovom delu naselja.”
Pošto se radi o prostoru na kojem je tokom zloglasne akcije Viktora Tomića u avgustu 1942. ubijeno nekoliko hiljada Sremaca, mahom Srba, civila i pripadnika NOP-a nejasnoće o tome da li je i u kojoj meri jeste, ako jeste, Prostor obuhvaćen Planom deo Spomen kompleksa (kako se navodi u samom tekstu), dodatno opterećuje Mitrovčane.
Čini se da mnogo poverenja ne uliva ni to što je sa skupštinske govornice rečeno da Plan ne obuhvata promene unutar samog Spomen-parka, baš kao ni tvrdnje gradonačelnika Vladimira Sanadera da lokalna samouprava neće dozvoliti “remećenje spomen kompleksa” ni “za milimetar”.
Da nema mesta nepoverenju, sumnjama, pa ni neosnovanim kritikama, smatra direktorka mitrovačkog “Urbanizma“, Mirjana Vašut, koja napominje da se radi o uređenju rubnog područja uz kompleks, te da će nakon realizacije projekta, zelene površine biti dodatno uvećane i oplemenjene.
– Planom je predviđeno da se Spomen-park proširi jednim delom u svoju rubnu zonu, u zaleđe parcela u ulici Desanke Maksimović. U tom smislu je predviđeno da se na parcelama, smeštenim u zaleđu parcela na kojima su već izgrađeni stambeni objekti mogu graditi novi stambeni objekti – pojedinačne kuće za jednu porodicu i to paralelno sa postojećim kanalom. Formiraće se jednostrana ulica i prema parku će se pojaviti lica stambenih objekata. Veliki deo korisnika već postojećih parcela u ulici, a usled činjenice da je prostor bio neuređen, godinama već pokušavaju da nađu povoljno rešenje, od samoinicijativnog uređenja do pokušaja da se to zemljište otkupi i tako trajno uredi. Rešenje do kojeg smo došli će zadovoljiti ekonomski interes Grada, a uz to, u toj zoni će biće uređen već postojeći kanal, kako bi se zadržala fizička barijera ka parku. Uz to, u ovom pojasu ćemo napraviti i dodatnu “bafer” zonu čime ćemo utvrditi već postojeću komunikaciju ulice Desanke Maksimović sa “Spomen-parkom”, što će automatski uvećati ukupne zelene površine samog parka, kaže Mirjana Vašut.
Novina u obodnom pojasu “Spomen-parka” biće nove staze za pešačenje, a planski će se pristupiti uređenju zelenih prostora.
– Vodićemo računa o savremenim potrebama korisnika parka. Tu pre svega mislim na uređenje česmi i slično. Mi ćemo predložiti rekonstrukciju parka, pod svim uslovima u vezi sa zaštitom spomenika kulture. Nekada je kroz ovaj prostor prolazila kolska saobraćajnica. Kasnije se pokazalo da to nije dobro, pa je ta saobraćajnica bila najpre zatvorena, a potom je kroz novo planiranje i projektovanje prostor doveden u sadašnji izgled. Namere su bile da se tuda ne kreće saobraćaj, tako će i ostati, ali treba da se koristi kao park. Nama je važno da tu ljudi dolaze, da provode svoje vreme, ali da budu svesni gde su i šta se na tom prostoru. Naš posao je da kroz hijerarhijske planove štitimo kulturna dobra, da štitimo istoriju ovog grada i da je kroz planiranje naglašavamo, što ovim Planom i činimo. Taj neuređeni prostor sada će dobiti potpuno novi izgled, onakav kakav i dolikuje jednom tako velikom i značajnom spomen-kompleksu. Nema govora o tome da ćemo na bilo koji način narušiti već postojeću celinu, zaključuje direktorka “Urbanizma”.
(M. Milivojević)