I Trg investitora, koji je otvoren proteklog vikenda, izazvao je mnoštvo negativnih komentara dežurnih “hejtera” sa društvenih mreža kojima bi smetalo čak i kad bi se kamen podigao s jednog mesta i stavio na drugo.
Trg investitora svečano je otvoren na samom ulazu u Sremsku Mitrovicu, pored kružnog toka Rumska Malta, u prisustvu ministra dražavne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića, ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i gradskih zvaničnika. Na tom trgu postavljene su zastave na jarbolima domaćih i stranih kompanija koje u našem gradu posluju.
Na prvi pogled, ništa originalno, ova ideja prekopirana je iz sličnih trgova diljem tzv. zapada.
Ipak, taj prostor, na kojem je zabranjena gradnja zbog infrastrukturnih podzemnih instalacija, decenijama unazad bio je smetlište, zakorovljen prostor i zmijarnik u koji se retko ko usuđivao da kroči. Sama namera da se taj prostor civilizuje, naročito s toga što se nalazi na ulazu u grad – dobra je! Do skoro na gradskim ulazima (sa svih strana) imali smo divlje deponije.
Drugo je pitanje koliko je urbanizovanje ovog prostora koštalo građane našeg grada. Saznajemo da je vrednost radova 8,7 miliona dinara, od čega je 4,7 miliona obezbedilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a ostatak lokalna samouprava.
I oko toga bi dežurni kritičari mogli da ukrste koplja, te da pokušaju ubediti lokalnu javnost kako je ipak bolje sačuvati ta 4 miliona (za šta?), a ostaviti taj prostor i dalje pod korovom. Možda bi, po njima, bilo bolje i da je na Žitnom trgu ostala rupa kako bi se sačuvao novac namenjen za obnovu i tog prostora. Jer šta će nama nekakav gradski amfiteatar na otvorenom namenjen raznim kulturnim dešavanjima. Ustvari, šta će nam i kultura, pa bi se i novac namenjen za nju mogao sačuvati (opet za nešto!), a dežurni hejteri bi mogli da daju ideju za šta tačno.
Štaviše, problem Trga investitora je i to što se na njemu viju zastave kompanija koje posluju u Mitrovici. Hejteri ih radije zovu robovlasnicima, što doduše i nije daleko od istine, ali istovremeno ne nude alternativu onim hiljadama porodica čiji članovi rade u njima. I to dobrovoljno. Je l’ rešenje sedeti za kompjuterom, mrzeti sve živo i etiketirati najpogrdnijim imenima sve koji drugačije misle? Možda jeste, ali, štono reče legendarni Šojić: “Ko će to da plati?” Da izdržava, naime.
Time bi se kompletirao sav stranačko-vizionarski kolorit koji je vladao Mitrovicom u poslednjih tridesetak godina, po sistemu “skini se Murta da uzjaše Kurta”. Možda je trenutni “Murta” problem ove večito nezadovoljne opozicije, a ne želja da se pomogne “napaćenom” narodu koji ide na posao i prima nekakvu platu, ipak zadovoljnom jer pre desetak godina, dok su vladale “Kurte” nije primao ništa, niti je bilo ikakvog posla.
Pre samo deset godina, po zvaničnim podacima, naš grad imao je stopu nezaposlenosti 37%, 13.500 ljudi je radilo u Sremskoj Mitrovici od čega je u privatnom sektoru radilo 5.000 ljudi, a u javnom 8.500. Danas, posle deset godina, ta stopa nezaposlenosti je samo od 8% a odnos privatni-javni sektor u potpunosti se promenio, danas u javnom sektoru radi samo 6.500 ljudi, a u privatnom sektoru zaposleno je 14.000 ljudi.
Ako ni zbog čega drugog, ono je bar zbog toga ovaj prostor na ulazu u grad zaslužio da ponese naziv po investitorima koji su, tu sumornu statistiku, promenili u korist Mitrovčana.
(Milan Milivojević)