Manastir Rakovac nalazi se na severnoj strani Fruške gore u mestu istog imena, 10 kilometara od Novog Sada. Manastirska crkva posvećena je svetim lekarima Kozmi i Damjanu. Crkva manastira se smatra jednom od najlepših u Srbiji podigutih u 16.veku. Manastir poseduje bogatu istoriju.
Po staroj legendi, manastir Rakovac je podigao izvesni Raka, komornik Jovana Brankovića, na mestu na kome je jednom prilikom ubio jelena. S obzirom da se jelen tada smatrao čistom i nevinom životinjom i bio jako bitan u hrišćanstvu, svaka šteta njemu naneta smatrala se velikim grehom. Raka se tada zakleo da će izgraditi manastir, koga su kasnije nazvali po njemu.
Nema relevantnih podataka, ali je sigurno da se manastir Rakovac pominjao i kao poreski obveznik u turskom defteru Srema 1546. godine. Turski izvori takođe beleže Rakovac još tri puta u 16. veku istim povodom, ali više podataka o njemu pojavljuje se tek u 17. veku.
Po zapisu iz 1687. godine, Turci su do temelja spalili manastirsku crkvu i konake. To je vreme kada je turska vojska počela da se povlači preko Srema, nakon neuspele opsade Beča 1683. i poraza na Mohaču 1686. godine, pri tome paleći i pljačkajući sve na šta je nailazila. Potom je Rakovac, po svemu sudeći, neko vreme bio nenastanjen i prve vesti o manastiru datiraju tek iz 1692-1693. godine, kada je iguman Teofan dobio od sultana Ahmeda zaštitni ferman i započeo obnovu zdanja.
U zidu kapele manastira Rakovca 1893. su pohranjene kosti mitropolita beogradsko-karlovačkog Vićentija Jovanovića, zaslugom tadašnjeg mitropolita karlovačkog i patrijarha srpskog Georgija Brankovića, a ova svetinja je čuvena po načinjenom prepisu „Dušanovog zakonika“.
Arhitektura manastira posebno je zanimljiva jer poseduje i elemente baroka i moravske škole srpske arhitekture. Obrise baroknog izgleda manastir Rakovac dobija doziđivanjem zvonika na zapadnoj strani crkve 1735. Unutar zvonika je sagrađena kapela posvećena svetom Nikoli, a živopisana je 1743. godine. Severno krilo je dovršeno 1742 godine, od opeke i kamena, a gravura Hristifora Žefarovića iz 1743. pokazuje kako su tada izgledali. Crkva je dobila bakarni krov zahvaljujući Milošu Bačliću iz Futoga, bratstvu manastira i monahu Joanikiju. 1771. godine su dozidani konaci od opeke i kamena, koji su okruživali crkvu sa tri strane.
Veća obnova manastirska usledila je tek 1913. Pred sam Prvi svetski rat, freske na zidovima rakovačke crkve su prekrivene novim scenama, a kapa kubeta je izmenjena. Austrougarski vojnici su skinuli grbove s kubeta, dok su zvona zaplenjena radi vojnih potreba.
Na manastirskom groblju je 1751. sazidana mala kapela, ktitorstvom Hadži Joanikija, za koju su minijaturni ikonostas oslikali Vasilije Ostojić i Janko Halkozović. Izveštaj kanonske vizitacije spominje i izmene na konacima: srušene su stare ćelije na istočnoj strani i umesto njih podignut je ogradni zid. Trostrani oblik su manastirski konaci zadržali do razaranja u Drugom svetskom ratu.
Manastirska crkva, posvećena sv. Kuzmanu i Damjanu, jednokupolna je građevina s upisanim krstom. Kupola je oslonjena na lukove, koje nose četiri stuba kvadratnog preseka.
Uočena je sličnost između rakovačke crkve, krušedolske manastirske i crkve sv. Nikole u Slankamenu – sve su nastale po uzoru na moravsku arhitektonsku školu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(srbijadanas.com)