Saobraćaj nije najveći uzročnik zagađenja vazduha u Srbijim, kako je to saopštilo Minsitarstvo zaštite životne sredine.
Ovo je sapoštila Kolicija 27, koja objedinjuje organizacije civilnog društva posvećenih zaštiti životne sredine prateći napredak Srbije u poglavlju 27 pristupnih pregovora sa EU, a koje pokriva oblasti životne sredine i klimatskih promena.
„U 2018. godini kvalitet vazduha zvanično je bio ocenjen III kategorijom (prekomerno zagađen vazduh) u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću. U svim ovim mestima uzrok prekomernog zagađenja bile su suspendovane čestice PM10 i/ili PM2,5. Doprinos drumskog saobraćaja je bio po 6% za obe navedene zagađujuće materije, dok je većina emisija dolazila iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta (57% za PM10 i 75% za PM2,5)“, navodi Koalicija 27 u svom saoptšenju, a koje je objavljeno na portalu Euroaktiv.
Kako dodaju, kada govorimo o zagađenju oksidima sumpora, dominantni izvor emisija u 2018. godini bila je proizvodnja električne i toplotne energije – čak 91%.
„Sektor proizvodnje električne i toplotne energije takođe je imao najveći udeo u ukupnim emisijama azotnih oksida – 49%, dok je drumski saobraćaj bio na drugom mestu sa doprinosom od 23%. U skladu sa podacima Agencije za zaštitu životne sredine o izvorima zagađujućih materija, saobraćaj se ne može smatrati osnovnim uzrokom zagađenja suspendovanim česticama PM10 i PM2,5“, navodi Kaoalicija 27.
Ovo su, dodaju, zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine, stoga pozivaju Ministarstvo zaštite životne sredine da se u svom obraćanju javnosti oslanja na njih ili da, ukoliko raspolaže drugačijim podacima, takve podatke podeli sa javnošću kako bi nam svima bili dostupni.
Oni još dodaju i da podržavamo napore Ministarstva zaštite životne sredine da podstakne najširi krug javnosti na odgovorno ponašanje prema životnoj sredini, na prestanak primene štetnih praksi (poput paljenja strnjišta) i da utiče na donošenje odluka koje imaju manje negativne uticaje na životnu sredinu (poput odabira automobila sa hibridnim motorima).
Pohvalno je, dodaju, i što Ministarstvo ukazuje da je razvoj održivih oblika urbane mobilnosti neophodan za održivi razvoj gradova, ali da nije tačna informacija o tome da je saobraćaj najveći zagađivač vazduha u Srbiji.
Šta je saopštilo ministarstvo
Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije saopštilo je pre tir dana da zbog lošeg kvaliteta vazduha Srbija svake godine izgubi 6.000 života, a glavni kancerogen su izduvni gasovi dizel motora.
„Problem zagađenja vazduha je svetski, ima ga Evropa i zemlje u regionu. Specijalizovana agencija SZO za ispitivanje raka označila je kao dokazani humani kancerogen izduvne gasove dizel motora“, navodi se u saopštenju povodom 3. novembra, Svetskog dana čistog vazduha. Ministarstvo napominje da su prethodni dani, u kojim je registrovano zagađenje vazduha u Beogradu i drugi, mestima u Srbiji, pokazali koliko „sami građani i ljudska vrsta dramatično utiču na kvalitet vazduha“.
U saopštenju se ističe da je sada više nego jasno da su visoka učestalost saobraćaja, automobili i vozila sa zastarelim motorima dramatično prisutni zagađivač, neprijatelj zdravlja.
„Zadnji čas je da svi toga postanemo svesni. Vreme je da prestanemo da ubijamo sami sebe“, istaksli iz ovog ministarstva i ponudili rešenje: selektivno korišćenje automobila, inovativne tehnologije, zamena energenata, ulaganju u postrojenja za prečišćavanje vazduha, u cirkularnoj ekonomiji, u zelenoj gradnji, promeni loših praksi…