Nikolić navodi da je na ideju za to istraživanje došao pre desetak godina, posle razgovora sa tadašnjim ambasadorom Turske.
Istoričar Milan Nikolić iz Valjeva, posle dugogodišnjeg istraživanja, otkrio je da u Turskoj oko 10 miliona ljudi govori srpski jezik, a samo u Istanbulu oko tri i po miliona.
Nikolić u razgovoru za Sputnjik precizira da se radi se o iseljenicima sa ovih prostora, iz bivše Jugoslavije — Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.
- Naši odavno odlaze u Tursku, i pravoslavni, i muslimani, pa nije neobično što sada oko 10 miliona ljudi u Turskoj govori naš jezik. Oni su muslimanske veroispovesti. Primili su islam i zbog raznih povoda i razloga su se preselili u Tursku.
Nikolić ističe da se neki od njih izjašnjavaju kao Bošnjaci, ali da u dubini duše znaju i ko su i odakle su.
- Oni su nam inače mnogo pomogli u ovom istraživanju. Bez njihove pomoći ne bih ni sproveo ovo istraživanje. Imaju veoma lepo mišljenje o nama kao narodu.
On kaže da već duže vreme vlada veliko interesovanje muslimana iz Raške oblasti, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine za dobijanje dvojnih državljanstava.
- Oni bukvalno opsedaju naš Generalni konzulat koji u Carigradu postoji još od 19. veka. Istovremeno, za dvojna državljanstva nema zainteresovanih ispred crnogorskih i bosanskih konzulata.
Nikolić navodi da je na ideju za to istraživanje došao pre desetak godina, posle razgovora sa tadašnjim ambasadorom Turske.
- On je bio prvi Turčin koji je posle 200 godina ušao u Ćele kulu i poklonio se mučenicima koji su stradali na tom mestu, posle bitke na Čegru. Ispričao mi je da prema popisima koje ima turska država, najmanje 10 miliona ljudi u Turskoj govori srpski jezik. Od toga oko 3,5 miliona ljudi koji govore naš jezik živi u Carigradu.
Veliku pomoć u utvrđivanju činjenica pružio mu je turski novinar Selim, koji je rodom iz jednog sela u okolini Sjenice.
- Obišao je sela u Turskoj u kojima se govori srpski. Popisao je veliki broj mesta u kojima živi narod koji vodi poreklo sa ovih prostora. Svi oni pamte svoje srpske pravoslavne korene, pamte ime i prezime prvog pretka koji je primio islam, pamte i svoje slave i svoje običaje, jer nije lako promeniti ni mesto boravka, a kamoli veru. Oni nisu zaboravili ni ko su, ni odakle su. I danas u Raškoj oblasti narod u govoru vreme određuje od Đurđevdana, do Ilindana, od Male Gospojine do Mitrovdana, do Božića i slično.
Nikolić dodaje da su i muslimani do devedestih godina prošlog veka u BiH, konkretno u Srebrenici, za Uskrs farbali jaja, a za Božić su imali položajnika.
Istoričar Miloje Nikolić otkrio je kod Jedrena i staro srpsko groblje na kojem je sahranjeno oko 800 srpskih vojnika poginulih u Prvom balkanskom ratu.
- Na groblje me je odvela fotografija, posle 200 godina. Te 2012. godine sam pronašao groblje i opet mi je pomogao Turčin koji vodi poreklo sa ovih prostora. Na osnovu fotografije, prepoznao je lokaciju i tamo me odveo.
Nikolić navodi da se do sada tri puta obraćao nadležnom srpskom ministarstvu da se to groblje obeleži, ali da je projekat odbijen, iako je oslobođena apsolutna logistička podrška turskih vlasti.
- Gradonačelnik Jedrena nam je obezbedio i smeštaj i saradnju na lokalu. Rekao je da je samo potrebno da utvrdimo da je groblje naše i da ga obeležimo kao Zejtinlik u Solunu ili da ih preselimo u otadžbinu na neko vojničko groblje.
Nikolić navodi da su za taj projekat neophodna određena sredstva, ali da prema njegovoj proceni to ne bi mnogo koštalo državu.