Devetu godinu od stečaja nekadašnje Fabrike celuloze i papira ’’Matroz’’ 300 bivših radnika od ukupno 1.040 umrlo je uzalud čekajući otpremnine. I pored brojnih dopisa premijeru Vučiću i svim nadležnim ministarstvima pravde za njih nema.
–Prema radnicima “Matroza“ izvršena je diskriminacija od strane države, jer je to bilo prvo, jedino i poslednje javno preduzeće čiji radnici nisu dobili otpremnine. Još pre sedam godina, kada je “Matroz“ iz stečaja prodat fantomskom “Industrikumu“ za 2,9 miliona evra, 991 radnik “Matroza“ je pod moralnom, krivičnom i materijalnom odgovornošću potpisao izjavu da pre stupanja preduzeća u stečaj 23.avgusta 2007.godine, nisu imali mogućnost izjašnjavanja o socijalnom programu, kaže Milorad Stanišić, bivši radnik i sindikalac “Matroza“.
Naime, tadašnji predstavnici oba sindikata u “Matrozu“ su se u ime radnika odrekli prava na otpremnine, a Samostalni sindikat Sremske Mitrovice nebrojeno puta je kompletnu dokumentaciju slalo Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, Agenciji za privatizaciju, Ministarstvu pravde, Ministarstvu za ekonomiju, ali bez uspeha.
–Poslali smo na stotine dopisa, a o slučaju ’’Matroz’’ obaveštene su sve vlade i svi ministri od 2007.godine do sada. Nedavno smo ponovo tražili od premijera Vučića i aktuelnog ministra Kneževića da se slučaj još jednom preispita i ogromna nepravda naneta našim radnicima i njihovim porodicama ispravi. Naše kolege ’’Matrozovci’’ umiru u siromaštvu i bedi uzalud čekajući otpremnine. Preostaje nam još jedino da državu tužimo Međunarodnom sudu u Strazburu, ali radnici nemaju para da plate advokata, kaže Desimir Popović.
Sindikat Sremske Mitrovice uputio je svojevremeno prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije, Ministarstvu pravde i najvišim državnim instancama da preispita privatizaciju ’’Matroza’’.
Tadašnji ministar Mlađan Dinkić potpisao je ugovor sa navodnim direktorom kompanije ’’Industrikum’’ Janom Drisensom o investiranju 75 miliona evra u “Matroz“ do čega nikad nije došlo. Kao ni zapošljavanja pompezno najavljivanih 350 radnika u buduću fantomsku fabriku reciklaže aluminjuma, koja nikad nije proradila.
Veći deo nekadašnjeg giganta završio je u starom gvožđu za šta je novi vlasnik dobio desetostruku vrednost od cene “Matroza“, dok je pitanje “Matrozovih“ 60 hektara zemljišta još otvoreno.
Sada se od svih objekata koristi samo manja zgrada pretvorena u Centar za reciklažu gde radi dvadesetak radnika, a novinarima je pristup onemogućen.