Sremskomitrovački portal

UPOZORENJE ZA RODITELJE! Deca mogu da vas tuže za šamar, čvrgu ili ćušku!

Vaspitavanje dece batinama po novom zakonu – potpuno je zabranjeno, čak i kažnjivo! Novim zakonom o porodici i pravima deteta uvodi se potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja, a svako dete koje je dobilo batine imaće pravo da prijavi svoje roditelje centru za socijalni rad, pedagogu, učitelju ili čak policiji

Milka Milovanović Minić, državna sekretarka u ovom ministarstvu, objašnjava da to u praksi znači da će dete koje roditelji povremeno „disciplinuju“ batinama moći to da prijavi i potraži pomoć.

Dete koje roditelji ponekad vaspitavaju batinama može da ih prijavi centru za socijalni rad ili školi, koja je opet obavezna da se obrati centru. Ako takvo kažnjavanje nije previše učestalo ni intenzivno, odnosno ako se ustanovi da nema karakter zlostavljanja, centar za socijalni rad će prvo upozoriti roditelje da fizički ne kažnjavaju dete, a ako nastave, socijalni radnici će ih uputiti u porodično savetovalište ili ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima – objašnjava Milovanović Minićeva i dodaje da je cilj aktivan rad s roditeljima na polju vaspitanja dece.

Ukoliko se roditelji „ne poprave“, pa šamari, ćuške i udaranje prerastu u zlostavljanje, zakon predviđa da im se oduzme dete, to jest da se ono skloni iz porodice, a može se dogoditi i da roditelji završe u zatvoru.

Istraživanje Unicefa pokazalo je da u Srbiji svako treće dete trpi psihološko, a svako šesto dete fizičko kažnjavanje.

Fizičko zlostavljanje deteta se definiše kao učestalo ili jednokratno grubo postupanje, namerno nanošenje bola, telesnih povreda. Najčešći oblik fizičkog zlostavljanja koje vrše odrasli predstavlja telesno kažnjavanje deteta kao disciplinska mera u „vaspitavanju“. Telesno kažnjavanje je veoma opasno po decu, ne samo kao značajan uzrok morbiditeta i mortaliteta dece već i kao značajan faktor u podsticanju nasilnog ponašanja i u razvoju drugih poremećaja ponašanja deteta u kasnijem životu – kažu u Unicefu.

Dečji psiholog Biljana Lajović se nada da će se konačno otvoreno razgovarati o ovoj veoma važnoj temi.

Fizičko ili psihičko kažnjavanje dovodi do velikih problema kod dece, i ona kasnije imaju traume celog života. Batine, ćuškanje, čvrge, šamari nemaju nikakvog efekta. Čak naprotiv – deca koju roditelji fizički kažnjavaju počinju da lažu i prikrivaju greške, jer se boje da opet ne dožive nasilje – objašnjava Lajovićeva.

Ona dodaje da je argument roditelja koji fizički kažnjavaju decu upravo to da su i oni to isto doživljavali kao mali i da oni nisu ni svesni kolike posledice to kasnije ima u različitim sferama života.

Kada nekog udaramo, mi u stvari tako pokazujemo moć, a vikanje je prosto jedno izaražavanje nemoći majke ili oca da se na miran način suoče s problemom i da svoju decu vaspitavaju razgovorom. Svakako da roditelji moraju da postave granice, to je primarno, kao i da praktikuju vaspitne mere, zabrane, ali nikako ne da ucenjuju ili ne daj bože nanose fizičke povrede – kaže Lajovićeva.

Šta je zlostavljanje?

*šamaranje
*štipanje
*udaranje
*šutiranje
*drmusanje (uglavnom kod odojčadi)
*stezanje vrata
*bacanje
*ostavljanje deteta mlađeg uzrasta samog u automobilu

Kome deca mogu da prijave nasilje?

*učiteljici
*pedagogu
*bliskom članu porodice
*policiji

Na pitanje da li će roditelji završiti u zatvoru ukoliko im se „omakne ruka“, navodi se da nije cilj da se roditelji kažnjavaju nego da se informišu i „poprave“.

Bitna je namera. Ukoliko se dete nagne kroz prozor i roditelj ga iz straha snažno povuče za ruku i napravi mu modricu, to se svakako neće tretirati kao nasilje, već kao želja da zaštite svoje dete. Kako će se postupati sa roditeljima koji fizički kažnjavaju decu, procenjivaće stručnjaci koji će uzeti u obzir sve okolnosti – dodaje Lajovićeva.

A ŠTA KAŽU RODITELJI ?

Ružica Šulem, lekar (38)

Mislim da je ideja u osnovi dobra, ali nažalost, veoma brzo će doći do zloupotreba naročito od strane tinejdžera. Sa druge strane, plašim se da se deca koja stvarno trpe zlostavljanje neće žaliti jer neće imati mogućnosti ili zbog toga što će se plašiti od još goreg zlostavljanja ukoliko to urade.

Filip Blagojević, advokat (31)

Ovakvo rešenje bi samo udaljilo roditelje i decu, a ne bi rešilo problem nasilnika. Nasilje i fizičko zlostavljanje su neprihvatljivi i već su kažnjivi po srpskom pravu. Međutim, ovakvim rešenjem bi potencijalno postalo kažnjivo čak i ono što se, u većinskom delu srpskog društva, smatra prihvatljivim vaspitnim metodama.

Aleksandra Ćirić, konobar (34)

Podržavam svaki vid zakona koji štiti decu. U ovom slučaju mislim da će biti mnogo zloupotrebe i da će deca koristiti na pogrešan način svoja prava. Nisu sva deca ista. Kod nekog deluje razgovor sa roditeljima, kod nekog samo fizička kazna. Ali, svakako sve je do vaspitanja.

Isidora Vukajlović, komunikolog (27)
Smatram da ovaj zakon nimalo nije produktivan i nisam saglasna s njim. Stavlja roditelje u jako tešku poziciju, nisam pristalica nikakve stroge škole ni prevelike kontrole, ali kao roditelj smatram da dete zaista nije u određenom uzrastu u stanju da rasuđuje zrelo. Dete mora ipak da zna gde su granice.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

Exit mobile version