Stanje emotivne praznine koje osobu čini nezadovoljnom, tužnom i uznemirenom odražava se na celokupno funkcionisanje i na duži period značajno umanjuje kvalitet njenog života. Ovakvo stanje nije vezano za godine jer problem mogu imati osobe u bilo kom uzrasnom dobu.
Ljudi koji dolaze iz mnogočlanih porodica odrastaju tako da gotovo nikada nisu sami. Sa druge strane postoje i oni koji su tokom detinjstva gotovo uvek sami. Na ovaj način formira se neka vrsta navike da se bude u društvu određenog broja ljudi. Kada odraste većina ljudi nastoji da se okruži onim brojem ljudi kojima je bila okružena i u detinjstvu ili pokušava da ostvari suprotnost tome.
Kada oceni da nije u društvu sa onolikim brojem ljudi sa kojima bi želela, osoba počinje da se oseća usamljeno. Neprijatnost koju u toj situaciji oseća služi kao osnovni kriterijum za razlikovanje pojmova „biti sam“ i „biti usamljen“ jer osobi može biti prijatno kada nije u društvu drugih ljudi. Ona ovo vreme može posvetiti sebi, svojim mislima i osećanjima, može strukturirati to vreme tako što će ga posvetiti hobiju ili nekoj vrsti rada. Da bi sebi obezbedile ovo vreme, osobe najčešće ustaju ranije ili kasnije odlaze na spavanje. Kako god da odluči da ga organizuje, osoba u njemu može istinski uživati i to je direktna emocionalna dobit. To je vrsta fizičkog povlačenja od drugih ljudi za kojom svi imaju različitu potrebu.
Za razliku od fizičkog povlačenja, postoji i usamljenost koja se može javiti čak i kada je osoba okružena velikim brojem ljudi. I pored velikog broja nekih ljudi koji je okružuju, osoba je usamljena upravo zbog odsustva tačno određenih ljudi sa kojima bi u tom trenutku želela da bude. Zbog osujećenja vlastite želje da bude sa tim ljudima, osoba se oseća frustrirano. Osećanje frustriranosti javlja se zbog toga što osobi nedostaju ti određeni ljudi sa kojima ostvaruje neku vrstu emocionalne veze.
Često se dešava da se osećanje usamljenosti ne doživljava jasno, te se ono najčešće maskira na različite načine kada osoba izjavljuje da oseća neku „nervozu, napetost ili tenziju“. Ona tada pribegava različitim strategijama kako bi se oslobodila ovih neprijatnih stanja, pa tako naporno fizički vežba kako bi potrošila energiju ili koristi različite vrste psihoaktivnih supstanci (lekovi, alkohol…).
Postoje i ljudi koji signale koje stvara maskirana usamljenost čitaju kao glad. Oni se najčešće ovog neprijatnog osećanja privremeno oslobađaju hranom, ali posle kratkog vremena ovo osećanje se ponovo javi i tako oni ulaze u krug koji vodi tome da stalno nešto grickaju. Dugoročno gledano, oni vremenom umesto jednog problema sa osećanjem usamljenosti, mogu napraviti i drugi, sa gojaznošću.
Dosada može biti još jedan način na koji se maskirano manifestuje osećanje usamljenosti. Tada osoba nastojeći da prevlada dosadu osoba pokušava da se zabavi, pa umesto ka drugim ljudima ona se može okrenuti radu ili višesatnom gledanju televizora, igranju igrica…
Tako nestaje to neprijatno osećanje dosade, ali osoba i dalje ostaje usamljena.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120