Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine stavio je na javni uvid u Nacrt prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd-Šid-granica Hrvatske, deonice Stara Pazova-Golubinci-Šid i železničke pruge Inđija-Golubinci (veza sa novosadskom prugom).
Kako je navedeno u dokumentu koji je izradio Zavod za urbanizam Vojvodine, koncepcija modernizacije i rekonstrukcije deonice Stara Pazova-Ruma-Šid-državna granica Hrvatske podrazumeva formiranje dvokolosečne magistralne pruge za obostrani mešoviti (putnički i teretni) saobraćaj za projektnu brzinu vozova do 200 km/h, dok je deonica pruge Inđija–Golubinci projektovana je kao dvokolosečna (dodavanjem novog koloseka) za projektne brzine od 120 km/h, kao najracionalnije rešenje, piše eKapija.
Trase pruge Stara Pazova-Šid-Državna granica je dužine 84,2 km, dok dužina pruge Inđija-Golubinci iznosi 4,2 km. Nova trasa je, dodaje se u planu, bez većih odstupanja „vođena“ po postojećoj kao najracionalnije rešenje, a odstupanja su ispred i iza stanica usled zahteva samih stanica, kao i na mestima pojedinačnih krivina na otvorenoj pruzi čiji geometrijski elementi nisu zadovoljavali uslove nove projektne brzine.
„U cilju racionalizacije troškova izgradnje i nivoa usluge, a usled prostornih ili drugih ograničenja, nije bilo moguće ostvariti brzinu od 200 km/h na kompletnoj deonici. U zoni stanice Ruma i Šid usvojena je brzina do 160 km/h, dok je u zoni stanice Sremska Mitrovica usvojena brzina do 120 km/h. Na delu trase Stara Pazova-Golubinci i Inđija-Golubinci usvojena je brzina do 160 km/h odnosno 120 km/h“, objašnjava se.
S druge strane, s obzirom da se pruga Stara Pazova-Šid-Državna granica nadovezuje na prugu koja vodi ka Zagrebu, a da je pruga u Hrvatskoj predviđena za brzine do 160 km/h sa razmakom koloseka od četiri metra, na delu pruge od stanice Šid do državne granice zadržana je pomenuta projektna brzina, pre svega zbog međukolosečnog rastojanja. Početak rekonstrukcije kreće od stanice Stara Pazova.
Trasa magistralne pruge sa dve deonice podeljena je na pet poddeonica:
1) Poddeonica 1 (Golubinci uključivo-Ruma isključivo), dužine od 18,9 km, nalazi se u okviru segmenta pruge Golubinci-Ruma. Predviđa se šest denivelisanih ukrštaja (tri nadvožnjaka, jedan podvožnjak i jedan ekološki most). Projektovana je za brzinu od 200 km/h.
2) Poddeonica 2 (Ruma uključivo-Sremska Mitrovica isključivo), dužine od 16,7 km, nalazi se u okviru segmenta pruge Ruma–Sremska Mitrovica. Planirano je pet denivelisanih ukrštaja (četiri nadvožnjaka, jedan podvožnjak). Deonica je projektovana za brzinu od 200 km/h, izuzimajući zonu stanice Ruma gde je projektovana brzina 160 km/h.
3) Poddeonica 3 (Sremska Mitrovica uključivo-Šid-Državna granica), dužine od 41,4 km, nalazi se u okviru segmenta pruge Sremska Mitrovica–Državna granica. Tehničkom dokumentacijom se predviđa 14 denivelisanih ukrštaja (četiri nadvožnjaka, podvožnjaka i jedan ekološki most). Projektovana brzina je od 200 km/h, izuzimajući zone stanica Sremska Mitrovica gde je projektovana brzina 120 km/h i stanice Šid gde je projektovana brzina 160 km/h.
4) Poddeonica 4 (Inđija isključivo-Golubinci isključivo), (km 1+995 – km 4+720), dužine od 2,7 km, nalazi se u okviru segmenta pruge Golubinci-Inđija. Nisu predviđena denivelisana ukrštanja sa infrastrukturom, a trasa pruge je projektovana za brzinu od 160 km/h.
5) Poddeonica 5 (Stara Pazova isključivo-Golubinci isključivo), (km 36+426 – km 43+505), dužine od 7,1 km, nalazi se u okviru segmenta pruge Stara Pazova-Golubinci. Planirana su dva denivelisana ukrštanja tipa galerije koja predstavljaju pružne ukrštaje. Projektovana je brzina od 120 km/h.
Projektnim rešenjem, na kompletnoj trasi predviđeno je sedam stanica i jedna mimoilaznica. Postojeće lokacije stanica su zadržane, osim stanice Voganj koja je projektovana kao mimoilaznica. Sve stanice su predviđene za potpunurekonstrukciju. U planu je i izgradnja žičane zaštitne ograde duž kompletne trase, kao i u stanicama, sve do zone samih staničnih zgrada i platoa.
Među planskim rešenjima za zaštitu prirode su veoma važna dva planirana nadvožnjaka (pomenuti ekološki mostovi) za prelaz krupne divljači. Ovi alternativni prelazi se prave iznad infrastrukturnih objekata kako bi se što manje remetio način života divljači i sprečilo njihovo istrebljenje.
Najvažnija karakteristika ovih nadvožnjaka je da se velika pažnja posvećuje dizajnu koji podrazumeva bogato zatravnjivanje i pošumljavanje prelaza kako bi ih životinje prepoznalekao svoje prirodno okruženje i navikle se na njihovo korišćenje.
