Vinski putevi Fruške gore

0
904

Istorija fruškogorskih vinograda je uzbudljiva priča. Mnogima je poznata spoznaja koja plansku sadnju čokota na Fruškoj gori smešta u vreme vladavine cara Proba (Marcus Aurelius Probus), koji je dozvolio da se i u rimskim provincijama podižu vinogradi.

Nestanak Rimljana sa istorijske pozornice nije ugrozilo vinograde na Fruškoj gori. Oni su poput feniks cveta (Ramonda nathaliae), tokom vekova koji su usledili, nadživeli carevine, monarhije i države, preživeli ratove, seobe i krizu izavanu filokserom.

Ljubav prema vinogradima i vinu, te trudoljubivost kojom su pradedovi vinari sačuvali vinograde i znanje o pravljenju vina, odbranila je fruškogorsko vinogorje kroz minule vekove. Tradicija vinarstva i vinogradarstva generacijama se kao nenametljiva istina sa dedova i očeva prenosila na unuke (dečake i devojčice) potonje uspešne vinare.

U selima vinskog Srema nekada je svaka kuća imala vinograd pa se sa susedima iz donjeg Srema razmenjivala saćurica (okrugla manja korpa od rogoza) grožđa za saćuricu žita. Tada se i bogatstvo fruškogorske porodice merilo buradima vina, a vinogradarski posao se među svim seoskim poslovima najviše cenio.

Postoji značajano nasleđe koji su razvoju vinogradarstva tokom vekova dali manastiri i vlastelinska imanja, naročito ona u posedu vlastelinske porodice Odeskalki. Bili su to neformalnih centara znanja, veština i tehnologije vina, ali prvi izvoznici fruškogorskog vina u evropske centre i na carske i plemićke trpeze.

Savremene vinske priče fruškogorskog područja, iznikle na tradiciji koju greje ljubav prema misteriji vina i čuva lepota, blagost, te bogatstvo predela na kojima nastaju, ušle su na velika vrata u tirističku ponudu Republike Srbije.

Suštinu ovog niza čine priče o porodicama vinogradara i vinara, o vinogradima koje neguju, o vinima koje prave, svetkovinama u slavu vina koje čuvaju, te o vedrini kojom dočekuju goste.

Tu su i vinarije u privatnom vlasništvu koje mogu da proizvedu onu količinu vina koja je neophodna za kontinuirani izvoz na evropska i druga tržišta. U svakoj vinariji koju posetite susrešćete specifičan ugođaji i ponude na način da i posle pedesetak obilazaka svaki novi odabir na vinskom putu donosi neotkriveno, osobeno iskustvo. Jedno od takvih je i gastronomsko obilje ukusa, mirisa i boja koje pretežno nastaje u okviru istog porodičnog vinskog gazdinstva ili u susednim selima.

Sve fruškogorske vinarije slede dug i naporan put koji vodi do čaše pune božanskog pića, a započinje u vinogradima, odabirom sortimenta grožđa i negom vinove loze.

Savremeni sortiment za proizvodnju belih fruškogorskih vina čine: talijanski rizling (grašac beli), rajnski rizling, šardone, sovinjon beli, traminac, muskat krokan, muskat otonel zatim neoplanta, sirmium, župljanka, sila, nova dinkapetra, zlata, lela, liza, mila, lasta, bačkapanonija, rani rizling i dr, a za crvena vina: merlo, frankovka, portugizer, kaberne sovinjon, kaberne fran, pino crveni, širaz, marselan, prokupac, tamjanika, vranac, probus i dr.

Nagrade na najvažnijim svetskim smotrama i ocenjivanjima vina svedoče da su slavu ovog vinskog rejona pronela bela vina, a da je poslednjih godina zahvaljući nagradama za roze i crvena vina na najvažnijoj vinskoj smotri, Decanter World Wine Awards i ocenama na platformi Wine Advocate, otvoren put ka novoj, sveobuhvatnijoj percepciji vina fruškogorskog vinogorja na međunarodnom planu.

Fruškogorske vinarije su nikle, kako na prednostima teroara i ljubavi prema vinima koja traje generacijama, tako i na atraktivnostima Fruškogorja, toj riznici prirodnih lepota, spomenika kulture, legendi i mitova.

Teško je odoleti mogućnosti da se poseta vinarijama ne poveze sa obilaskom kompleksa srpskih, pravoslavnih manastira, crkava, znamenitih mesta, jezera ili ne iskoristi za šetnju kroz šume, boravak u banji, izletištu… Sadržajnost fruškogorskog prostora omamljuje.

Jedan od načina da se savlada izuzetno sadržajan prostor premrežen vinarijama je da krenete tragom šest vinskih puteva.

To su: „Novosadski i temerinski vinari i vinarije“, „Vina kićenog Srema (Beočin-Čerević-Banoštor)“, „Sremski Karlovci – Vinska galaksija“, „Vinogradi u zagrljaju Dunava sa pogledom na Tisu (Stari i Novi Slankamen – Slankamenački Vinogradi – Krčedin – Inđija)“, „Tragom vlastelinske porodice Odeskalki (Susek – Neštin – Šid – Erdevik – Bikić Do)“ i „Vinske iriške priče.“

Vinske rute spajaju prirodne atraktivnosti i stvorene vrednosti Fruške gore na način da se naselja poznata po prirodnim ili kulturno-istorijskim vrednostima kao što su:

Sremska Kamenica, Ledinci, Rakovac, Beočin, Čerević, Banoštor, Sremski Karlovci, Susek, Neštin, Erdevik, Šid, Bikić Do, Stari i Novi Slankamen, Slankamenački Vinogradi, Inđija, Krčedin, Mala Remeta, Irig, Rivica i dr. sada istraže i upoznaju i kao centri vinskog turizma. Na tom putu ka vinskim iskušenjima svaka vinarija koju posetite pružiće vam osobenu notu radosti i pitku aromu Fruške gore kao gatka koja donosi poželjnu i toplu emociju.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(T.O.N.S.)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here