Na prijemnim ispitima za indeks Matematičkog fakulteta uglavnom se takmiči oko 700 kandidata, ali za smer profesor matematike i računarstva, prijavljuje se samo njih desetak. Jedan on onih koji se našao u grupi tih retkih je Đorđe Domazet, nagrađivani matematičar, profesor i pisac iz Sremske Mitrovice, koji uprkos brojnim problemima, radu sa decom prilazi sa mnogo ljubavi i posvećenosti.
Profesor Domazet je verovao u sebe i svoj izbor, pa nisu izostale ni nagrade. Pomenućemo samo najznačajnije, pre nominacije za nagradu Prosvetitelj, bio je dobitnik Svetosavske nagrade Ministarstva prosvete Republike Srbije za postignute izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja i vaspitanja, unapređivanje obrazovno-vaspitne prakse i razvoj naučnih i umetničkih dostignuća u ovoj oblasti. Ovaj profesor matematike u Mitrovačkoj gimnaziji lekcije snima i postavlja na svom Jutjub kanalu Đorđe Domazet – Ne samo matematika, a i na platformi RTS Planeta – Moja škola, predsednik je podružnice Društva matematičara Srbije za Srem. Više puta je nagrađivan za rezultate u matematici, mentor je brojnim nagrađenim učenicima. Uređuje i Školski list „Gimnazijalac“ i autor je monografije Mitrovačke gimnazije „Sazvežđe iznad sremske ravnice“. Objavio je tri knjige i mnoštvo članaka u časopisima.
U kategoriji Izuzetnost u srednjoškolskom obrazovanju za nagradu Prosvetitelj, koju dodeljuje Fondacija Alek Kavčić, ušli ste u Top 15 najboljih nastavnika. Šta vas je podstaklo da se prijavite za ovo takmičenje i koji su vaši opšti utisci?
– Kod svakog čoveka postoji želja da se nadmeće, da upoređujući sebe sa drugima ide napred, da se usavršava i nadograđuje svoja znanja. Mi, nastavnici, imamo privilegiju, da taj takmičarski duh možemo da prenosimo i na svoje đake. Retke su prilike za naše neposredno odmeravanje snaga. Izuzetno mi je drago što je Fondacija Alek Kavčić, unevši malo tako potrebne dinamike u naše obrazovanje i negujući lepu tradiciju nagrađivanja, pomogla da se svetla reflektora usmere u pravcu onih od kojih zavisi u kojem smeru će ići intelektualno odrastanje i sazrevanje naše dece. Niko od nas ovo takmičenje nije doživeo kao Fajnal for Evrolige, gde je samo važno pobediti, već kao priliku da većem broju ljudi predstavimo svoj rad, svoje rezultate i ideje, da upoznamo sebi slične, da kao karte pomešamo dosadašnja iskustva i već nakon par meseci započnemo neke zanimljive zajedničke projekte.
Kada biste ponovo odlučili da se prijavite, a sa iskustvom koje ste stekli, šta biste promenili i šta biste preporučili drugim kolegama?
– Za mene je to bio prvo pojavljivanje na jednom takvom skupu koji teži istinskom unapređenju obrazovanja, tako da sam se osećao kao đak prvog dana u školi. Promenio bih, verovatno koncept svog predstavljanja i u svim zajedničkim aktivnostima pokušao da prikažem i neku drugu stranu sebe. Bez obzira na prilike i okolnosti uvek treba da se borite za slobodu. Uvek treba da iskažete svoje stavove, ideje i želje. Možda ih neko nadogradi, i ako ne vama, možda se bar nekom drugom ispune. Siguran sam da je svako od nas za tih nekoliko dana mnogo toga naučio od preostalih učesnika i članova žirija. Najiskrenije bih svakome preporučio da prihvati izazov Prosvetitelja, jer u okruženju najboljih vaspitača, učitelja i nastavnika, najbrže se napreduje i najbolje se ispravljaju vlastite greške. U svoju sredinu se vraćam prepoznatljiviji, sa novim elanom i poletom za rad i glavom punom ideja. Nije važno uspeti u svakom pedagoškom ogledu, ali je bitno da vas neko podrži da ga izvedete. Ne morate za svaki zadatak u životu da nađete rešenje, ali uvek morate tragati za njim.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Gordana Mašić)