Jutros je u štalu, ničim izazvan, nenajavljen i bez pratnje, došao Vođa. Podigao je svoj beli štap i obratio nam se:
–Demokrate, građani, štalski momci i ostala stoko! Ova godina bila je teška za sve nas, a naredna će biti još teža!
Zatim je nekoliko puta mahnuo štapom kroz vazduh i nastavio:
–U svakom slučaju, želim vam da predstojeće praznike provedete u dobrom raspoloženju, a ako se Svevišnji sa nebesa i Angela iz Dojče Bundesa smiluju na nas, da se dogodine vidimo u Evropi!
Spustivši beli štap, okrenuo se i izašao. U štali je nakon toga dugo vladao muk. Čak su i pacovi po svojim rupama zanemeli. Prva se javila koza Seka:
–Ode nam Vođa, a mi ga ne ponudismo ni da sedne, ni da nešto popije, a kamo li da mu neko čestita Novu godinu.
Magarac Živojin upita:
-Je l’ zna neko ko je ta Angela?
-Ma to je neka moja dalja rođaka, ona je od holštajn-frizijske loze. I mnogo je uobražena – reče krava Ruža.
-Mog’o bi tvoj Jablan malo da se potrudi oko nje, pa da izađe Vođi u susret, vidiš da se čovek sav usukao otkako je od te Evrope dobio šut-kartu, – zakokodakala je kvočka Mileva.
Oglasila se i guska Milesa:
-’Ajde da se dogovorimo, da Vođi kupimo neki poklon, da izaberemo delegaciju i da odemo kod njega u posetu, da mu lepo čestitamo praznike….
-Ne dolazi u obzir – zagrme predstavnik Ujedinjenog sindikata krupne, rogate i tegleće marve, vo Sivonja. – Nikakve delegacije i pokloni se neće davati! Na ovu skupoću, to je nečuveno! Napisaćemo mu čestitku, i to je sve. Janez, ti ćeš da pišeš.
-Ne mogu ja da pišem, ja sam štajerac, umem samo da teglim i vučem k’o i ti. Eno ti mačora Mike, on se stalno muva po kući, pa valjda je za toliko pismen.
-Dobro. Milesa, daj jedno pero! Piši Miko:
„Dragi naš Vođo, mnogo ti hvala što si se setio nas i naše štale i udostojio nas svojom posetom. Nama kao marvi nijedna godina nije bila laka, a ti si nam obećao da će sledeća biti još teža. Želimo ti sve najbolje u novoj godini i obećavamo da ni tebi ubuduće neće biti lako sa nama!“