VOJVODINA nije KATALONIJA: Zašto Sremci ne haju za Čanka

Udar katalonskog groma odjeknuo je i do naših prostora, ne samo zato što građane ove države još boli kosovska nepravda učinjena od strane zapadnih zemalja, već i zbog želje ovdašnjih secesionista na čelu sa Nenadom Čankom, da iz mrtvih vrate svoju ideologiju “vojvođanske države” i javnosti skrenu pažnju da još politički postoje.

I na lokalnom nivou, u kuloarima i na fasadama, mnogi su našli razlog da ponovo izraze svoje mišljenje po tom pitanju. Tako da je ta, naizgled zaboravljena priča, poput našminkanog mrtvaca, u zombi ritmu, ponovo prošetala mitrovačkim ulicama.

Svakako da je traženje Nenada Čanka i njegovih pristaša legitimno i sa te strane nema mu se šta zameriti – ovo je ipak društvo sa dovoljnom kapacitetom demokratske tolerancije za svačije mišljenje, pa i ono koje je već na prvi pogled glupo. No, ono što predstavlja neprincipijelnost u stavu tzv. autonomaša u Čankovom predlogu da se, po uzoru na katalonski, održi i referendum u Vojvodini, je nedoslednost u nameri da se na toj temu insistira u svakom trenutku i na svakom mestu.

“Poštovanje demokratskih principa je važno, ne samo za Španiju, već i čitavu Evropu„, poručio je Čanak u svom saopštenju iz Katalonije. Kojih se on to principa tačno pridržava, principa vojvođanskog odvajanja od Srbije koje zagovara ili principa neraskidive koalicione saradnje njegovih “vojvođanskih ligaša” sa “beogradskim” strankama u lokalnim samoupravama?

Primera radi, u lokalnoj mitrovačkoj skupštini Čankovi ligaši nalaze se u vladajućoj koaliciji sa strankama čije je sedište u Beogradu, čak i sa srpskim radikalima koji otvoreno negiraju svaki pomen vojvođanske autonomije, pa i onaj najmanji .

Nejasno je zašto se čankisti prvo ne odvoje od mitrovačke vlasti (ista stvar je i u mnogim drugim vojvođanskim lokalnim samoupravama), i tek onda traže odvajanje Vojvodine od Srbije. Koliko god to Čankovo autonomaštvo izgledalo idiotsko samo po sebi, ovako dobija i dodatnu nijansu neiskrenosti.

Da li je temelj na kom počive ideologija Čankove stranke do te mere “nestabilna” da funkcioniše samo tu i tamo, pa i to povremeno?

Boji li se politički istrošeni Čanak da će ostati bez svoje stranke i članova (poput svog pobratima Velje Ilića) ako bi zatražio da se odvoje od “beogradskih” partijskih koalicija, ili mu je dovoljno da samo malo uzburka javnost, da pokaže kako  “cirkus zvani LSV” još uvek diše, a onda se mirno prepusti kohabitaciji sa Vučićevim režimom, glumeći opoziciju?

Sasvim je druga stvar što su Mitrovčani davno pročitali nameru tzv. vojvođanskih secesionista, poslavši ih odavno na đubrište istorije – još krajem osamdesetih, odakle se ovi nikad nisu vratili, sem u raznim koalicijama tipa “DOS” u kojima su se skrivali upravo iza beogradskih stranaka i političara.

Najzad, i nakon Petog oktobra, Mitrovčanima Čankovi kadrovi nisu ništa dobro doneli.

Čankov kum Zoran Bošković, iako je u tom trenutku bio samo fotograf bez radnog iskustva, postavljen je na čelo lokalne skupštine. U međuvremenu, završio je neki od brzopoteznih privatnih fakulteta, nameštao se u raznim foteljama javnih preduzeća da bi danas bio član Upravnog odbora JKP “Vodovod”.

Da ne pominjemo mašinbravara u Upravnom odboru “Direkcije za izgradnju grada” (opet Čankov kadar), ili čuvenog Zombija (nekadašnjeg direktora JKP „Komunalije“) koji je, našim novcima, u Austriji skupo platio skalameriju čija je tobožnja namena bila separacija otpada, a završila je sama kao otpadno gvožđe. Naravno, Zombiju je ta prevara omogućila da kupi stan u Novom Sadu i namesti svoju zadnjicu u neko od pokrajinskih javnih ustanova/preduzeća.

Jesu li to kadrovi koji bi trebali da vode Čankovu nezavisnu državu Vojvodinu, ljudi koji su nas pokrali pod sloganom “A di su naši novci”?

Na svu sreću, građani su potpuno svesni činjenice da je politika separatizma opasna po državu, a da Čanak sve to radi samo zbog toga da bi zadobio neki politički poen ne poštujući više ni same Vojvođane koji su, tokom proteklih godina, upravo u suočavanju sa autonomaškim kadrovima, uvideli do koje su mere ovi u stanju da ih opljačkaju i unesreće.