Građani i ekološki aktivisti nedavno su na društvenim mrežama objavili video snimke na kojima se vide vozači terenskih vozila – kvadova koji prolaze šumskim stazama na Fruškoj gori.
Ekološki aktivisti tvrde da se sve dešava blizu hranilišta za divlje ptice, koja su postavljena kako bi se na području tog nacionalnog parka ponovo nastanile ugrožene vrste, poput orlova krstaša.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije nedavno je na teritoriji Vojvodine postavili veštačka gnezda, koja su namenjena upravo za tu vrstu ptica, sa željom da se one ponovo, u većem broju, gnezde u Srbiji.
„Opasno je uznemiravanje ptica kao što su orlovi krstaši jer su izuzetno osetljivi na prisustvo čoveka, kada se čovek nalazi u njihovoj neposrednoj blizini, oni nemaju uslove za gnežđenje„, objašnjava Mirjana Rankov iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Rankov, koja je učestvovala u projektu postavljanja veštačkih gnezda, kaže da orlovi krstaši zbog blizine čoveka napuštaju svoje gnezdo. Ona objašnjava da jaja orlova krstaša koja su položena u gnezdo tada mogu da se ohlade, dok mladunci koji u njemu odrastaju mogu da uginu, ako se njihovi roditelji ne vrate na vreme u stanište.
„Zato čovek treba da bude na udaljenosti od najmanje kilometar, a bolje i više, od samih lokacija na kojima se ptice nalaze„, kaže Mirjana Rankov.
Ona precizira da kvadovi ne mogu fizički da ugroze ptice, ali da je štetna njihova buka u blizini lokacija na kojima se nalaze orlovi zbog kojih je hranilište i postavljeno. Podsetila je da su se krstaši nekada gnezdili na Fruškoj gori.
„Najverovatnije je uzrok njihovog nestanka upravo to što je Fruška gora s proleća, u gnezdećoj sezoni, preokupirana ljudima„, napominje sagovornica Nove ekonomije.
Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u našoj zemlji trenutno postoje nekoliko aktivnih gnezda orlova krstaša.
„Što se tiče samih ptica, njihov broj je veći, ali gnezdećih parova ima svega tri“, kaže Mirjana Rankov.
Ona kaže da su u okviru projekta Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sva gnezda za krstaše postavljena u Vojvodini. Podseća i da bi brigu o Fruškoj gori trebalo da vodi služba Nacionalnog parka Fruška gora.
„Dakle Fruška gora je zaštićeno područje. I upravljač tog područja treba da vodi računa o zaštiti ptica“, napominje Rankov.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
A seča te iste šume i motorna testera ne ugrozava orlove ili neka deponija djubreta….ili mozda neki krivolov…da upravu ste qvadovi su problemm..
Zaboravili ste da napomenete da su ublizini i hotel Ceptor Andrevlje sa velikim brojem gostiju, šumari koji se vozaju sa Ladom Nivom , traktori i mehanizacija za seču šume. Organizacija džipijada sa dozvolom od nacionalnog parka. Vrdnička Kula i Hoteli. Fruška gora je suviše urbanizovana za orlove.