VREME MENJANJA NAVIKA: Zaoravanje umesto paljenja strništa

2
629

U mitrovačkoj Gradskoj kući održana je tribina na temu štetnosti paljenja strništa, na kojoj su, pored predstavnika Poljoprivredne stručne službe, učestvovali i poljoprivredni proizvođači.

„Ovom prilikom, razgovarali smo o tome koje su posledice paljenja žetvenih ostataka. One mogu biti nepovoljne kako po žive organizme, po plodnost zemljišta, a utiču i na čovekovo zdravlje i bezbednost. Paljenjem se postiže velika temepratura na parcelama, stvara se pepeo koji raznose vetar i kiša. Prvi sloj zemljišta, koji se pretvara u pepeo ima visoko hranljive materije koje su potrebne biljkama za razviće, a da bi se on oporavio od uticaja visoke temperature potrebno je do pedeset godina. Umesto paljenja žetvenih ostataka, trebalo bi ih zaoravati, kako bismo zemlji vratili makar nešto od hranljivih materija.”- rekao je na tribini savetnik PSS-a Milan Milić.

Preporuka Poljoprivredne stručne službe je da se nakon zaoravanja izvrši analiza zemljišta, kako bi se po preporuci koju daje njihova akreditovana laboratorija, pristupilo pravilnom đubrenju i zemljište obogatilo svim neophodnim hranljivim materijama.

Uzastopnim paljenjem strništa tokom dve, tri godine stvara se zbijeno zemljište, biljke su manje u porastu i rezultat je manji  prinos. Sremski i mačvanski poljoprivrednici su svesni toga i zato pribegavaju zaoravanju strništa što je mnogo bolje za očuvanje prirode, a i bolje prinose.

Najveći problem je s kukuruzovinom ima mnogo ostataka i tu je najteže zaorati i pripremiti zemljište, tako da ljudi najčešće tu pribegavaju paljenju, zato što treba brzo pripremiti zemljište za pšenicu i onda se nema vremena da se to usitnjava tanjiračom. Međutim paljenjem žetevnih ostataka gubi se i dosta azota u zemljištu, poslednjih godina ljudi savremenom i naprednijom mehanizacijom uspevaju da pripreme zemljište bez paljenja. Problemi od paljenja najčešće su bili štete na susednim parcelama, sve su to mali posedi kod nas, šteta od uništavanja mikroorganizama zemljište postaje zbijenije, teže se obrađuje narednih godina.”- između ostalog, čulo se na tribini.

(S. P.)

2 COMMENTS

  1. Nije paljenje kukuruzovine navika,nego nemogućnost adekvatne mehanizacije.Jedva se održava i to malo starudije… a zna se ko napreduje.

  2. Ništa lepše od paljenja kukurzovine, a naši stručnjaci su unazad par godina i propagirali da se pali pa sad kao da se ne pali pa ce za dve godine opet da se pali

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here